Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca Ž.S. iz L., čiji je punomoćnik Z.S., advokat iz L., protiv tužene Škole za osnovno i srednje obrazovanje „…“ L., čiji je punomoćnik M.I., advokat iz L., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3012/13 od 06.12.2013. godine, u sednici održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 3012/13 od 06.12.2013. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje po žalbi tužene.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 395/11 od 15.04.2013. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tužene br. 27/8 od 03.03.2008. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i tužena obavezana da tužioca vrati na radno mesto magacionera, te da mu prizna sva prava iz radnog odnosa sa punim radnim vremenom za radno mesto magacionera, za period od dostavljanja rešenja do povratka na posao. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 181.500,00 dinara.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 3012/13 od 06.12.2013. godine preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca i obavezao ga da tuženom naknadi troškove postupka od 288.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasaconi sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na poslovima magacionera u sektoru za proizvodnu delatnost, sve do 03.03.2008. godine kada mu je rešenjem tužene otkazan mu je ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline propisane članom 128. stav 1. alineja 1. Pravilnika o radu od 11.09.2007. godine i tačke 19. Aneksa ugovora o radu od 06.08.2007. godine, koja se sastoji u nesavesnom i neodgovornom obavljanju poslova na kojima radi. U obrazloženju rešenja navedeno je da se tužiocu stavlja na teret da nije potpisao naloge izdate magacinu od 14.12.2007. godine, od 25.12.2007. godine, od 26.12.2007. godine i od 28.12.2007. godine. Pored toga, stavljeno mu je na teret da je u dužem vremenskom periodu nesavesno i neodgovorno obavljao poslove na kojima radi, odnosno da ih nije obavljao, da nije postupao po nalozima koji se izdaju magacinu za prijem ili izdavanje materijala, nije potpisivao naloge koji se izdaju magacinu i na taj način remetio proces rada u sektoru za proizvodnu delatnost i onemogućavao obavljanje poslova od strane ostalih zaposlenih. Tuženi je tužioca upozorio na postojanje uslova za otkaz ugovora o radu anticipiranim upozorenjem od 07.11.2007. godine, a nakon toga mu je ponovo uručio pismeno upozorenje od 04.02.2008. godine, kojim ga je upozorio da je više puta neobavljanjem poslova svog radnog mesta i nesavesnim i neodgovornim obavljanjem poslova na kojima radi prekršio radnu disciplinu kod tuženog što je remetilo proces rada u sektoru za proizvodnu delatnost i onemogućavalo obavljanje poslova od strane ostalih zaposlenih, zbog čega su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i ostavljen mu je rok od pet radnih dana da se izjasni u pogledu navoda. Nakon toga pobijanim rešenjem tužene otkazan mu je ugovor o radu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca sa obrazloženjem da je naloge za robu trebalo da potpiše šef proizvodnje prilikom trebovanja robe iz magacina, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev navodeći da tužilac nije potpisao sporne naloge i da je time remetio proces i organizaciju rada kod tuženog, jer je onemogućavao ostale zaposlene u obavljanju poslova, što je dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu tužiocu.

Revizijom se osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega ni činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Prema članu 180. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...) poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1.) – 6.) ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 5 radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1.). U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2.).

U konkretnom slučaju, tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o otkazu ugovora o radu od 04.02.2008. godine u kome je naveo da tužilac nije postupio po nalozima od 14.12., 25.12., 26.12. i 28.12.2007. godine. Nakon što je tužilac na ovo upozorenje odgovorio, tuženi je doneo pobijano rešenje kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu, a koje u dispozitivu ne sadrži opis povrede radne discipline, već samo paušalno navodi da se radi o nesavesnom i neodgovornom obavljanju poslova na kojima zaposleni radi. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da tužilac nije potpisao naloge izdate magacinu u navedenim danima. Iz ovog proizilazi da rešenje o otkazu ugovora o radu, pored nepostojanja činjeničnog opisa konkretne povrede radne discipline, ne sadrži činjenice i dokaze na osnovu kojih je poslodavac utvrdio da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu. Pored toga, u upozorenju se tužiocu stavlja na teret da nije postupio po radnim nalozima, dok se u rešenju o otkazu ugovora o radu navodi da nije potpisao radne naloge.

Kako se zaposlenom upozorenjem o otkazu ugovora o radu stavlja na teret jedna povreda radne discipline, a rešenjem o otkazu ugovora o radu stavlja na teret druga povreda radne discipline, odnosno kako ne postoji identitet radnje i ponašanja koji predstavlja otkazni razlog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 407. stav 2. ZPP ukinuo drugostepenu presudu. U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupajući po žalbi tužene otkloniti ukazane nedostatke i doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.