.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 482/2020
27.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2989/19 od 23.09.2019. godine, u sednici održanoj 27.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene Republike Srbije, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2989/19 od 23.09.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene Republike Srbije, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2989/19 od 23.09.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene Republike Srbije, za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P1 1271/2018 od 21.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor presuđene stvari. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev usvaja. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu po osnovu nematerijalne štete isplati za duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti iznos od 500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 21.05.2019. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 83.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate. Stavom petim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi u ovom postupku.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2989/19 od 23.09.2019. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vrbasu P1 1271/18 od 21.05.2019. godine, u delu odluke o tužbenom zahtevu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom je odlučeno o tužbenom zahrevu tužioca za naknadu nematerijalne štete usled pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja u odnosu na period kada je sa tuženom zaključio sudsko poravnanje o naknadi štete koju je pretrpeo za vreme ratnih dejstava, u septembru mesecu 1991.godine.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, jer se radi o činjeničnim pitanjima koja nisu razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji. Nižestepeni sudovi su o pravu tužioca na naknadu nematerijalne štete i o visini tražene naknade odlučili primenom materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Iz tih razloga, odluka kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneta je u smislu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije tuženog, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužbu u ovoj pravnoj stvari tužilac je podneo dana 07.08.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 500.000,00 dinara. Srednji kurs evra na dan 07.08.2018. godine iznosio je 118,04 dinara, što znači da vrednost predmeta spora iznosi 4.235,85 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi propisanu vrednost u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena, u smislu citirane odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke ovog rešenja, doneo u smislu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Odluku o zahtevu za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržanu u stavu trećem izreke ovog rešenja, Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredbe člana 153. stav 1. i 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da revident nije uspeo u revizijskom postupku, pa mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
