U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca N.Š.1 iz N.S., … br. …, čiji je punomoćnik Dr E.V., advokat iz N.S., Ulica … br. …, protiv tuženog N. AD iz N.S., Ulica ... br. ..., čiji je punomoćnik N.Š.2, advokat iz N.S., Ulica … br. …, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 763/14 od 15.07.2014. godine, u sednici održanoj 03.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 763/14 od 15.07.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 7908/10 od 15.11.2013. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke poništeno je rešenje o otkazu ugovora o radu broj 07-4-1/4/2164 od 12.07.2010. godine. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad na njegove ranije poslove ili na poslove koji odgovaraju VII 1 stepenu stručne spreme, dipl. ing. elektrotehnike i računarstva, izvrši restituciju radnog odnosa tužioca počev od 16.07.2010. godine i prijavi ga sa tim datumom na obavezno socijalno osiguranje, izvrši upis radnog staža od navedenog datuma u radnu knjižicu tužioca, te naknadi troškove postupka od 207.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je deo zahteva za naknadu parničnih troškova preko dosuđenih 207.750,00 dinara pa do traženih 249.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 763/14 od 15.07.2014. godine, stavom prvim izreke žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu broj I-221 od 15.07.2008. godine, na radnom mestu projektant IS u Odeljenju za razvoj i projektovanje IS Direkcije za sistemsku podršku, dok je prema aneksu broj I od 15.12.2009. godine tužilac obavljao poslove radnog mesta specijaliste za programiranje distributivnih aplikacija počev od 01.12.2009. godine. Spornim rešenjem broj 07-4-1/4/2164 od 12.07.2010. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zaključno sa 15.07.2010. godine, primenom člana 179. tačka 7. u vezi člana 172. i člana 192. Zakona o radu, s obzirom da je tužilac odbio da primi ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu. Naime, 14.06.2010. godine tužioca je u hodniku sreo njegov rukovodilac Z.M. i pozvao ga da pođe sa njim u kadrovsku službu radi uručenja ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu. U kadrovskoj službi bili su prisutni S.Đ. i S.Š., a Z.M. je tužiocu usmeno izneo ponudu za izmenu ugovorenih uslova rada, ali tom prilikom nije rekao na koje se radno mesto premešta, niti koliki će biti koeficijent za obračun zarade, već samo da prelazi na drugo radno mesto u drugi sektor, zbog čega je tužilac zatražio da mu se ponuda sa aneksom pošalje na kućnu adresu. Tom prilikom tužilac nije pročitao ponudu, niti je znao na koje radno mesto se premešta, niti koliki će biti koeficijent za obračun zarade. U pismenu pod nazivom „ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu“ bez broja i datuma, između ostalog, navedeno je da se tužiocu nudi zaključenje aneksa ugovora o radu za obavljanje poslova samostalni saradnik za evidenciju nepokretne imovine N., Služba za evidenciju nepokretne imovine N.- N., Sektor za popis nepokretne imovine tuženog, Direkcija za upravljanje imovinom, funkcija za pravna i korporativna pitanja sa uslovima utvrđenim Pravilnikom i koeficijentom 3,58 za obračun zarade, a na poleđini navedenog pismena je rukom napisano da je tužilac odbio da primi ponudu 14.06.2010. godine i potpis M.Z.. U službenoj izjavi od 08.07.2010. godine Z.M. je naveo da je tužiocu pokušao da uruči ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu radi premeštaja na drugo radno mesto, koju je tužilac odbio da primi.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužioca i poništili rešenje o otkazu ugovora o radu od 12.07.2010. godine i naložili tuženom da tužioca vrati na rad na njegove ranije poslove ili na poslove koji odgovaraju njegovom stepenu stručne spreme, kao i da ga prijavi na obavezno socijalno osiguranje počev od 16.07.2010. godine i upiše radni staž od navedenog datuma u radnu knjižicu tužioca.

Odredbom člana 179. tačka 7. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 1) – 4) ovog zakona.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi aneks ugovora o radu radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada, a članom 172. stav 1. da uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

Odredbom člana 185. stav 2. Zakona o radu propisano je da rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog, dok je stavom 3. istog člana, propisano da ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku. Stavom 4. istog člana, propisano je da u slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.

Ispitujući zakonitost spornog rešenja od 12.07.2010. godine, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu tužiocu nije dostavljena na zakonom propisani način. Naime, tuženi je bio dužan da ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu dostavi lično tužiocu, a prijem konstatuje na dostavnici odnosno povratnici uz potpis tužioca. Ako lično dostavljanje nije moglo da bude obavljeno na taj način, tuženi je bio dužan da to službenom beleškom konstatuje i navede koja je radnja dostavljanja preduzeta i zašto dostavljanje nije izvršeno, a u slučaju odbijanja tužioca da primi ponudu tuženi je bio dužan da istu istakne na oglasnu tablu i nakon proteka osam dana, dostavljanje bi se smatralo izvršenim. Kako nije postupljeno na navedeni način, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da zbog povrede člana 185. stav 2-4. u vezi sa članom 172. stav 1. Zakona o radu, nije obrazovan otkazni razlog odbijanje zaključenja aneksa ugovora o radu iz člana 179. tačka 7. istog zakona, pa je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 12.07.2010. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad na njegove ranije poslove ili na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi počev od 16.07.2010. godine, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

U izloženom smislu, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, kojima se ukazuje da ne postoji obaveza poslodavca da sprovede proceduru dostavljanja pismena primenom člana 185. Zakona o radu. Naime, odredbom člana 193. stav 1. istog zakona, propisano je da se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, osim u slučaju iz člana 172. ovog zakona, dok je stavom 2. istog člana, propisano da odredbe člana 185. stav 2-4. ovog zakona odnose se i na postupak dostavljanja rešenja iz stava 1. ovog člana. Kako se svako rešenje o ostvarivanju prava i obaveza dostavlja zaposlenom po proceduri propisanoj članom 185. stav 2-4. Zakona o radu, ta procedura je obavezna i za dostavljanje ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu. U konkretnom slučaju tuženi je mogao zaključiti da je tužilac odbio zaključenje aneksa ugovora o radu samo u situaciji da je tužilac odbio prijem ponude sačinjene i dostavljene na zakonit način. S obzirom da je tužiocu neposredni rukovodilac usmeno izneo izmenu ugovorenih uslova rada (aneks), ali tom prilikom nije rekao na koje se radno mesto premešta, niti koliki će biti koeficijent za obračun zarade, već samo da prelazi na drugo radno mesto u drugi sektor, tužilac je tražio da mu se ponuda pošalje na kućnu adresu, što tuženi nije uradio, niti je postupio prema članu 185. stav 2-4. Zakona o radu. Stoga je osnovan zaključak da tuženi nije sproveo postupak u skladu sa zakonom, jer je za ponudu propisana pisana forma i sadržina, kao i način dostavljanja, zbog čega je sporno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti, primenom člana 398. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.