U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca Z.M. iz T., čiji je punomoćnik N.Š., advokat iz N.S., protiv tuženog Kulturno-informativnog centra L.M. T., koga zastupa L.D., advokat iz T., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1495/13 od 10.02.2014. godine, u sednici održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1495/13 od 10.02.2014. godine u delu kojim je preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1508/11 od 17.01.2013. godine i poništeno rešenje o otkazu i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad.

ODBACUJE SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1495/13 od 10.02.2014. godine u delu kojim je preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1508/11 od 17.01.2013. godine i poništeno rešenje tuženog od 30.12.2010. godine.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1495/13 od 10.02.2014. godine kojom je preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1508/11 od 17.01.2013. godine u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu upiše radni staž za period od 15.05.2011. godine do vraćanja na rad i predmet u tom delu vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1495/13 od 10.02.2014. godine, žalba tužioca je usvojena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1508/11 od 17.01.2013. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete isplati izgubljenu neto zaradu koja bi mu pripala po osnovu rada za svaki mesec od dana prestanka radnog odnosa dana 15.05.2011. godine pa do dana vraćanja zaposlenog na rad kod tuženog u mesečnom iznosu od 25.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos počev od dana dospeća pa do isplate i uplati na navedene mesečne iznose zarade doprinose za obavezno socijalno osiguranje u visini prema obračunu nadležnih službi Republičkog fonda PIO, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje na dan uplate, da se obaveže tuženi da tužiocu isplati 40.000,00 dinara na ime manje isplaćene zarade sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.12.2010. godine do konačne isplate, kao i da se obaveže tuženi da mu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do konačne isplate ukinuta i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prvostepena presuda u preostalom delu je preinačena tako što je tužbeni zahtev u preostalom delu usvojen, poništeno je rešenje tuženog od 16.05.2011. godine broj 62 o otkazu ugovora o radu broj 107 od 29.06.2007. godine zbog odbijanja tužioca da zaključi aneks ugovora o radu kojim se menjaju ugovoreni uslovi kao nezakonito, obavezan tuženi da tužioca vrati na rad na poslove tehničkog producenta estradnog revijalnog programa, da tužiocu u radnu knjižicu upiše radni staž za period od 15.05.2011. godine do vraćanja na rad i poništeno rešenje tuženog od 30.12.2010. godine kao nezakonito.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija delimično osnovana, a delimično nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima tehničkog producenta estradnog revijalnog programa po osnovu ugovora o radu od 29.06.2007. godine. Tuženi je 31.03.2011. godine doneo rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za tužioca za 2010. godinu u trajanju od 24 radna dana. Navedenim rešenjem određeno je da će tužilac prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od 16 dana koristiti u periodu od 01.04. do 22.04.2011. godine. Tuženi je 08.04.2011. godine doneo ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu. U ponudi je navedeno da je zbog izmenjenih okolnosti došlo do izmene ugovorenih uslova rada, da se tužiocu nudi zaključenje aneksa ugovora o radu, da se ponuda za zaključenje aneksa dostavlja zbog potrebe procesa i organizacije rada, te da je neophodno izvršiti premeštaj tužioca na drugi odgovarajući posao-tehnički realizator programa. Zahtevana stručnost za ovo radno mesto je srednja stručna sprema grupa poslova 5, koeficijent 3,35. Tužiocu je ostavljen rok od 8 dana za izjašnjenje. Navedenu ponudu radnik pošte je predao supruzi tužioca. Na ovu ponudu tužilac se izjasnio dopisom od 19.04.2011. godine, a tuženi je 20.04.2011. godine uputio dopis tužiocu u kome je navedeno da se o ponudi izjasni na način da li je prihvata ili ne, dostavljen mu je aneks ugovora o radu i tužilac pozvan da ga potpiše i u roku od pet dana vrati tuženom, kao i da dođe na posao najkasnije do 26.04.2011. godine kako bi dobio uputstvo u vezi sa radom na novom radnom mestu. Takođe je navedeno da ukoliko tužilac ne vrati potpisani aneks smatraće se da je odbijeno njegovo potpisivanje. Uz navedeni dopis tuženi je tužiocu uputio aneks ugovora o radu preporučenom pošiljkom, ali se ista vratila neuručena, pa je tuženi istakao na oglasnu tablu. Dana 13.05.2011. godine tuženi je doneo rešenje kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu, zbog odbijanja da zaključi aneks ugovora o radu. Tužilac je 18.05.2011. godine u kancelariji direktora tuženog u prisustvu direktora tuženog i predsednika sindikata odbio da primi rešenje o otkazu ugovora o radu. Tom prilikom direktor tuženog je ponovo ponudio tužiocu posao tehničkog realizatora programa što je tužilac odbio. Povodom odbijanja tužioca da primi rešenje o otkazu ugovora o radu dana 19.05.2011. godine sačinjena je pismena beleška i rešenje o otkazu ugovora o radu je istoga dana objavljeno na oglasnoj tabli tuženog. Tuženi je 30.12.2010. godine doneo rešenje da se tužiocu umanjuje zarada za mesec januar i februar 2011. godine u visini od 20% zbog neredovnog izvršavanja radnih obaveza i neispunjenja plana rada tokom meseca oktobra, novembra i decembra 2010. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je poništio rešenje o otkazu i usvojio zahtev za reintregraciju tužioca.

Prema članu 171. Zakona o radu propisani su uslovi pod kojima poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (radi premeštaja; radi premeštaja u drugo mesto rada; radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca...). Po članu 179. tačka 7. istog zakona poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tač. 1-4. Zakona o radu.

Pri ponudi za izmenu ugovorenih uslova rada, poslodavac je u obavezi da navede razloge za takvu odluku. U ovom slučaju, ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu ne sadrži obrazloženje za njegovo zaključenje odnosno koje su to organizacione promene koje bi opravdavale premeštaj na drugo radno mesto. S obzirom da aneks ugovora o radu ne sadrži razloge za njegovo zaključenje, to je odbijanje tužioca da ga potpiše opravdano. S obzirom da je rešenje o otkazu doneto na osnovu nezakonitog aneksa, to je i ono pravilno ponušteno.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

U delu odluke kojom je poništeno rešenje tuženog od 30.12.2010. godine o umanjenju zarade tužiocu, revizija nije dozvoljena na osnovu člana 439. ZPP, prema kojoj u postupku u parnicama iz radnog odnosa revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Kako se revizija odnosi na rešenje o umanjenju zarade tužiocu, nije dozvoljena na osnovu citirane zakonske odredbe.

Na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepena odluka u delu kojim je odlučeno da se tužiocu u radnu knjižicu upiše radni staž za određeni period doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Upisivanje staža nije moguće bez uplate mesečnih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Kako je u ovom delu drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu, to nije mogao doneti odluku o upisivanju staža. Zbog toga je navedena odluka u ovom delu morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu navedene primedbe i odlučiti o ovom delu tužbenog zahteva.

Na osnovu člana 407. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.