Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca Z.V. iz B., čiji je punomoćnik E.J., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Državno prvobranilaštvo iz Beograda, radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4100/2014 od 17.12.2014. godine, u sednici veća održanoj 04.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4100/2014 od 17.12.2014. godine u stavu trećem izreke i predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3280/10 od 18.09.2014. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe od 23.12.2013. godine. Stavom drugim izreke je usvojen tužbeni zahtev, pa su poništena kao nezakonita rešenja tuženog kojim je tužiocu prestao radni odnos u Saveznoj upravi za kontrolu letenja, što je tužena dužna da prizna i trpi. Stavom trećim izreke je obavezana tužena da tužioca vrati na rad. Stavom četvrtim izreke je odbačena tužba u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da ga rasporedi na radno mesto u skladu sa stručnom spremom i radnim sposobnostima koje je stekao tokom rada u bivšoj Saveznoj upravi za kontrolu letenja. Stavom petim izreke je delimično uvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu naknadi štetu u vidu izgubljene zarade za traženi period u iznosu od 1.007,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.01.1994. godine do konačne isplate. Stavom šestim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa navedenog u stavu petom izreke a do traženog iznosa od 31.042,56 dinara. Stavom sedmim izreke je obavezana tužena da tužiocu isplati mesečne zarade za period od 25.01.1994. godine do 31.08.2013. godine sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u tom stavu izreke. Stavom osmim izreke je obavezana tužena da tužiocu isplati naknade za regres za godišnji odmor u iznosima navedenim u tom stavu izreke. Stavom devetim izreke je obavezana tužena da u korist tužioca na ime pripadajućih doprinosa uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Beograd odgovarajuće iznose obračunate na iznose zarada i naknada bliže utvrđenih u stavovima petom, sedmom i osmom izreke presude. Stavom desetim izreke je odbijen kao neosnovan deo tužbenog zahteva kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu isplati prosečne mesečne zarade i pripadajuće naknade za oktobar, novembar i decembar 2013. godine u ukupnom iznosu od 750.000,00 dinara kao i iznos od 250.000,00 dinara mesečno ubuduće za svaki mesec počev od 01.01.2014. godine pa sve dok tužena tužioca ne vrati na rad i rasporedi na radno mesto u skladu sa stručnom spremom i radnim sposobnostima, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, te da se obaveže tužena da u korist tužioca na ime doprinosa za obavezno penzijsko osiguranje ubuduće uplaćuje odgovarajuće iznose doprinosa nadležnom fondu na iznose zarada i naknada navedenih u ovom stavu izreke. Stavom jedanaestim izreke je obavezana tužena da tužiocu na ime nematerijalne štete zbog umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od 1.200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do konačne isplate, a stavom dvanaestim izreke je obvezana tužena da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 1.663.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od pravnosnažnosti presude pa do konačne isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 4100/2014 od 17.12.2014. godine, odlučujući o žalbama parničnih stranaka, stavom prvim izreke potvrdio prvostepenu presudu u stavu 1, 2. i 4. izreke i žalbe odbio kao neosnovane u tom delu. Stavom drugim izreke je ukinuo prvostepenu presudu u stavu 3, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11. i 12. izreke i predmet je u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a stavom trećim izreke je odbacio kao nedozvoljenu žalbu tužioca izjavljenu protiv prvostepene presude u pogledu odluke sadržane u stavu 5. izreke.

Protiv drugostepene presude stava 3. tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju.

Tuženi je dostavio odgovor na izjavljenu reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prilikom donošenja pobijane odluke, drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. u vezi člana 361. stav 1. ZPP, jer je izreka presude nerazumljiva i protivreči sama sebi.

Apelacioni sud u Beogradu je pobijanom presudom, odlučujući o žalbama parničnih stranaka, stavom drugim izreke, ukinuo prvostepenu presudu, između ostalog i u pogledu odluke sadržane u stavu petom izreke kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev, sa obrazloženjem da prvostepeni sud nije vodio računa o odredbi člana 192. Zakona o obligacionim odnosima i stim u vezi obavezi zaposlenog da smanji sopstvenu štetu. Stavom trećim iste odluke, nižestepeni sud je odbacio kao nedozvoljenu žalbu tužioca izjavljenu protiv prvostepene presude u pogledu navedene odluke sadržane u stavu petom izreke, obrazlažući svoju odluku nedostatkom pravnog interesa tužioca za izjavljivanje žalbe.

Kako je drugostepeni sud u pogledu istog dela odluke prvostepenog suda različito odlučio u smislu člana 373. stav 1. i 3. ZPP, to je drugostepena odluka morala biti ukinuta u pobijanom delu.

Stoga će drugostepeni sud u ponovnom postupku ponovo postupiti po izjavljenim žalbama i u skladu sa primedbama iznetim u ovom rešenju doneti novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 406. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.