U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u radnom sporu tužioca LJ.J. iz K., čiji je punomoćnik S.D., advokat u K., protiv tuženog D.O.O. S.-S. iz N., čiji je punomoćnik S.Đ., advokat u N., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž1 732/14 od 05.06.2014. godine, u sednici održanoj 03.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž1 732/14 od 05.06.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu broj P 1327/12 od 24.09.2013. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu broj 60/2012 od 29.08.2012. godine i broj 63/2012 od 25.09.2012. godine, kao nezakonita. Drugim stavom izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da ga vrati na poslove koje je obavljao pre otkaza ugovora o radu u roku od osam dana. Trećim stavom izreke je obavezan tuženi da mu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 87.000,00 dinara, u roku od osam dana.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom broj Gž1 732/14 od 05.06.2014. godine,odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio naznačenu presudu prvostepenog suda.

Tuženi je izjavio blagovremenu reviziju protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda na koju ukazuje revident iz člana 374. stav 1. navodno učinjena pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenim činjenicama tužilac je bio zaposlen kod tuženog na određeno vreme od šest meseci prema ugovoru o radu počev od 01.06.2012. godine i obavljao je poslove komercijaliste na teritoriji gradova K., Č., J. i P.. Rešenjem direktora tuženog od 15.08.2012. godine obrazovana je komisija koja je ocenila rad tužioca i sačinila izveštaj 16.08.2012. godine na osnovu uvida u poslovne knjige i utvrdila da tužilac nije ostvario potrebne i očekivane rezultate rada. Tuženi je doneo rešenje 25.09.2012. godine pod borjem 63/2012 kojim je tužiocu otkazao ugovor, te mu je prestao radni odnos 02.10.2012. godine istekom otkaznog roka od 30 dana. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je u sprovedenom postupku za utvrđivanje rezultata rada utvrđeno da tužilac nije stvario rezultate rada i da je rešenje doneto primenom člana 179. tačka 1. Zakona o radu.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužioca nalazeći da mu je otkaz dat nezakonito. Ocenili su da je tuženi propustio da unapred utvrdi obim posla i u konkretnom slučaju teritoriju na kojoj je tužilac trebao da ostvaruje svoj radni učinak, jer se rezultati rada mere radnim učinkom, a on se utvrđuje na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, što tuženi nije učinio.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili da tuženi nije pravilno primenio član 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/2005, 61/2005 i 54/2009), jer je propustio da na pouzdan način utvrdi da predviđene rezultate rada tužilac ne ostvaruje jer mu nije dao instrukcije i pismeno upozorenje o toj okolnosti sa ostavljanjem određenog roka za poboljšanje radnog učinka. To proizilazi iz činjenice što je Komisija koja je utvrđivala rezultate rada tužioca sačinila izveštaj 16.08.2012. godine, a tuženi je upozorenje izdao već 17.08.2012. godine, a rešenje o otkazu ugovora o radu 29.08.2012. godine. Tuženi je kao poslodavac propustio da tužiocu ostavi jedan određeni rok u kome bi tužilac imao šansu da poboljša radni učinak i da ponovo oceni da li je došlo do poboljšanja i da tek nakon te procedure oceni da li su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu. Pravilno su nižestepeni sudovi primenili Konvenciju MOR-a broj 158. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca sa Preporukom broj 166.

Revident ponavlja razloge koje je izneo u žalbi o kojima se apelacioni sud već izjasnio. Zato je neosnava tvrdnja revidenta da se drugostepeni sud nije izjasnio o žalbenim navodima čime je navodno počinio bitnu povredu postupka. Apelacioni sud je dužan da se izjasni o relevantnim žalbenim navodima, a ne o svim žalbenim navodima.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana i odlučio je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.