U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Vlada Nedeljković, advokat iz ..., protiv tuženog „Autoprevoz“ DOO ..., koga zastupa punomoćnik Ljubica Mićović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1436/17 od 13.06.2017. godine, u sednici veća održanoj 17.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1436/17 od 13.06.2017. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tuženog za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 39/16 od 10.10.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu broj .../... od 20.09.2012. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na posao na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 312.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti, do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1436/17 od 13.06.2017. godine, stavom prvim izreke ukinuta je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu broj .../... od 20.09.2012. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na posao na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 416.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14) i našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na osnovu ugovora o radu broj ... od 14.01.2011. godine, na radnom mestu ... . Rešenjem tuženog broj .../... od 20.09.2012. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze, jer je zatečen na autobuskoj stanici u ..., na prostoru koji je predviđen za parkiranje autobusa da neovlašćeno istače gorivo iz autobusa. Tužiocu je dana 31.08.2012. godine dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, ali u istom po oceni prvostepenog suda nije naveden osnov za davanje otkaza, činjenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz, već se tuženi u upozorenju samo paušalno poziva na postojanje otkaznih razloga i na osnovane sumnje da je počinjena povreda radne obaveze, kao i da isto nije dostavljeno sindikatu, pa je na taj način tuženi postupio suprotno odredbama člana 180. i 181. Zakona o radu, što čini rešenje o otkazu nezakonito.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave i utvrđenog činjeničnog stanja, utvrdio da je tužiocu pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz, koje sadrži sve što je predviđeno odredbom člana 180. Zakona o radu, odnosno sadrži opis događaja, način na koji je učinjena povreda, kao i dokaz na osnovu čega je došlo do ovakvog zaključka, a tužiocu je ostavljen rok od pet dana da se izjasni na navode iz upozorenja. U izveštaju terenske kontrole od 21.06.2012. godine, navedeno je da je tužilac zatečen kako vraća poklopac na podu iznad motora u zadnjem delu autobusa, ispod kog poklopca se nalazilo šest plastičnih flaša, od kojih je pet bilo punih naftom, a u šestoj se nalazilo crevo natočeno do pola, dok su dve flaše zatečene na podu ispod sedišta, iz čega proizlazi da je tužilac na ovaj način učinio povredu radne obaveze koja mu se stavlja na teret, jer svoje tvrdnje da je istakao gorivo zbog kvara na vozilu nije ničim dokazao. Tuženi je postupio i u skladu sa odredbom člana 181. Zakona o radu, jer je sindikatu dostavljeno upozorenje o otkazu, s tim što ne postoji obaveza poslodavca da uz dostavu upozorenja o postojanju razloga za otkaz dostavi i izjašnjenje zaposlenog, a što u konkretnom slučaju i nije bilo moguće, jer se tužilac nije ni izjasnio na navode iz upozorenja. S obzirom na utvrđeno, drugostepeni sud je zaključio da je tuženi ispoštovao pravila iz odredbe člana 180. 181. i 185. Zakona o radu, kao i da je tužilac navedenim ponašanjem učinio povredu radne obaveze iz rešenja o otkazu, predviđenu odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, pa je odbio zahtev tužioca kao neosnovan.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom odbijen zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 20.09.2012. godine i da su suprotno navodima revizije, pravilno primenjene odredbe čl. 180. i 185. Zakona o radu, imajući u vidu da je tuženi pre donošenja rešenja o otkazu tužioca upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu u skladu sa zakonom, što proizlazi iz povratnice/izveštaja br. ... od 31.08.2012. godine, da rešenje i upozorenje sadrže vreme, mesto, način i osnov izvršenja povrede radne obaveze, te dokaze na kojima se ovakav zaključak tuženog zasniva, kao i da mu je omogućeno da se izjasni na navode iz upozorenja i ostavljen mu rok za izjašnjenje.

Bez uticaja su navodi revizije da upozorenje nije dostavljeno na mišljenje sindikatu čime je postupljeno protivno članu 181. Zakona o radu, s obzirom da iz spisa proizlazi suprotno, a da pribavljanje mišljenja sidikata svakako ne predstavlja uslov za davanje otkaza i ne utiče na zakonitost rešenja o otkazu, niti ima obavezujući karakter.

Tužiocu nisu priznati troškovi za izjavljenu reviziju, primenom odredbe člana 153. ZPP-a, dok je tuženom odbijen zahtev, jer odgovor na reviziju nije nužan trošak, primenom člana 154. stav 1. ZPP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić