U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca P.M. iz B., čiji je punomoćnik M.S.-Ć., advokat iz O., protiv tuženog AD A. N.T., sa sedištem u B., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3754/14 od 19.11.2014. godine, u sednici održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3754/14 od 19.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 5390/11 od 16.04.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog br. 04-4/278 od 04.05.2005. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. 2003/857 od 03.03.2003. godine. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad, u roku od osam dana od dana pravnosanžnosti presude. Stavom trećim izreke odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca u delu u kom je tražio da se obaveže tuženi da ga rasporedi na poslove u skladu sa njegovom stručnom spremom, znanjem i sposobnostima. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 529.500,00 dinara. Stavom petim izreke odbijen je zahteva tužioca za naknadu troškova postupka od dosuđenog a do traženog iznosa i to za iznos od 40.250,00 dinara. Stavom šestim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka od 187.500,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 3754/14 od 19.11.2014. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u stavu 1, 2, 4. i 6. izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stv 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), pa je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. istog člana, jer razlozi nižestepenih presuda o odlučnim činjenicama nisu u suprotnosti sa izvedenim dokazima i stanjem u spisima, jasni su i bez protivurečnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac, koji je po zanimanju diplomirani ekonomista, bio je zaposlen kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 03.03.2003. godine, radi obavljanja poslova na radnom mestu „direktora delatnosti trgovine“ na neodređeno vreme. Ugovorom o radu pod izmenjenim uslovima od 05.10.2004. godine izmenjen je navedeni ugovor o radu, tako što je određeno da će tužilac obavljati poslove samostalnog referenta za marketing u sektoru marketinga u delatnosti marketinga i komercijalnog poslovanja. Rešenjem tuženog od 04.05.2005. godine tužiocu je na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu otkazan ugovor o radu od 03.03.2003. godine usled tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena zbog ukidanja poslova samostalnog referenta za marketing i delatnosti marketinga i komercijalnog poslovanja Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova koji je doneo direktor tuženog 15.04.2005. godine. Pre ukidanja ovog radnog mesta, prema Pravilniku o sistematizaciji poslova tuženog od 10.10.2003. godine, za poslove samostalnog referenta za menadžment bio je predviđen jedan izvršilac. U vreme otkaza ugovora o radu tužiocu, na ovom radnom mestu pored tužioca bio je angažovan na određeno vreme M.M., koji je ugovorom o radu od 28.04.2005. godine raspoređen na poslove rukovodioca sektora marketinga na određeno vreme u trajanju od tri meseca počev od 04.05.2005. godine, za koje radno mesto je tužilac ispunjavao uslove jer ih je i ranije obavljao. U trenutku donošenja osporenog rešenja tužilac je takođe ispunjavao i uslove za obavljanje poslova radnog mesta „direktora delatnosti marketinga i komercijalnog poslovanja“ na kom radnom mestu je bila raspoređena V.J.. Tuženi je za navedeno radno mesto Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova od 15.04.2005. godine zahtevao visoku stručnu spremu, 5 godina radnog iskustva u struci, znanje engleskog jezika, a tužilac poseduje VII stepen stručne spreme, odnosno završen ekonomski fakultet i preko 30 godina radnog staža. S druge strane V.J. nije ispunjavala uslove za ovo radno mesto imajući u vidu da je završila poljoprivredni fakultet, sa zvanjem diplomiranog inženjera poljoprivrede.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu.

Pravilan je zaključak sudova da je tuženi je bio u obavezi da pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu na objektivan način utvrdi da li je postojala mogućnost da tužioca rasporedi na drugo radno mesto, u skladu sa njegovom stručnom spremom, znanjem i sposobnostima. U konkretnom slučaju, postojanje otkaznog razloga je zasnovano na odredbi člana 179. tačka 9. Zakona o radu, pa je tuženi bio u obavezi da tužioca rasporedi na drugo radno mesto, odnosno da mu ponudi ugovor o radu pod izmenjenim uslovima poštujući pravila iz člana 171. Zakona o radu. Naime, radno mesto rukovodioca sektora marketinga, predviđeno Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova od 15.04.2005. godine, bilo je slobodno s obzirom da je tuženi za obavljanje ovih poslova angažovao M.M. ugovorom o radu na određeno vreme, a ne kao zamenu za odsutnog zaposlenog. Tužilac je ispunjavao uslove za ovo radno mesto imajući u vidu da je pre rasporeda na radno mesto samostalnog referenta za marketing kod tuženog radio upravo kao rukovodilac sektora marketinga. Kako tuženi tužiocu nije ponudio obavljanje poslova rukovodioca sektora marketinga, već je sa M.M. zaključio ugovor o radu na određeno vreme, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je na ovaj način povređeno pravo tužioca. Osim toga, u trenutku donošenja osporenog rešenja tužilac je ispunjavao i uslove za obavljanje poslova radnog mesta „direktora delatnosti marketinga i komercijalnog poslovanja“, na kojem je bila raspoređena V.J., imajući u vidu da je tužilac ove poslove već obavljao prema ugovoru o radu od 03.03.2003. godine, a da V.J. nije ispunjavala uslove za ovo radno mesto, pošto je u spornom periodu završila poljoprivredni fakultet i imala zvanje diplomiranog inženjera poljoprivrede.

Navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi o kojima se izjasnio apelacioni sud, dajući u svojoj odluci razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.