Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović, Marine Govedarica, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca P.B. iz U., čiji je punomoćnik M.J., advokat iz U., protiv tuženog Zdravstvenog centra U., RJ Dom zdravlja iz U., radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3177/14 od 14.10.2014. godine, u sednici održanoj 04.11.2015. godine, doneo je:

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3177/14 od 14.10.2014. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3177/14 od 14.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 357/13 od 21.03.2014. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati razliku zarade u ukupnom iznosu od 258.178,45 dinara, za period od 01.04.2010. do 01.04.2013. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospeća do isplate. U drugom stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 8.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3177/14 od 14.10.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Užicu P1 351/13 od 21.03.2014. godine.

Protiv pravosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Tužilac se u reviziji poziva na različitu sudsku praksu i na presudu Osnovnog suda u Nišu P1 br. 2232/10 od 17.12.2010. godine, koja je priložena uz tužbu.

Stranka koja podnosi posebnu reviziju, zbog ujednačavanja sudske prakse, dužna je da uz reviziju dostavi sudske odluke na osnovu kojih Vrhovni kasacioni sud utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije. Kako se u konkretnom slučaju ne može utvrditi da li se radi o pravnosnažnoj presudi, jer se ukazuje na prvostepenu presudu, nije dokazano različito postupanje sudova. Obrazloženje pobijane presude u pogledu razloga za odbijanje zahteva tužioca u skladu je sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda da zaposleni na poslovima vozača sanitetskog vozila u zdravstvenoj ustanovi nije zdravstveni radnik, ni zdravstveni saradnik u smislu Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“ broj 107/05, 72/09, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12 i 45/13) zbog čega nema pravo na koeficijent 13,57 i da mu se primenom koeficijenta za obračun plata zdravstvenim radnicima koji je utvrđen Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama obračuna plata („Službeni glasnik RS“ broj 44/01, 15/02, 30,02, 32/02 ... 11/12).

Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke rešenja.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici radi isplate zarade podneta je 24.04.2013. godine, a vrednost spora je 258.178,45 dinara.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća sudija

Milomir Nikolić,s.r.