Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13- US, 74/13-US i 55/14) i nalazi da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz tačke 12. navedenog člana, na koju se u reviziji ukazuje, nije predviđena kao revizijski razlog odredbama člana 407. stav 1. ZPP, pa se zbog navedene bitne povrede revizija ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je obavljao kod tuženog poslove referenta saobraćaja u Službi pratećih poslova, na osnovu ugovora o radu zaključenog 22.02.2007. godine. Aneksom ugovora o radu od 14.03.2007. godine, izvršena je izmena odredbi ugovora o radu, koje su se odnosile na osnovnu zaradu, dok je na osnovu aneksa ugovora o radu od 01.03.2013. godine, tužilac obavljao kod tuženog poslove automehaničara u Službi pratećih poslova. Tuženi je pisanim upozorenjem od 06.02.2012. godine, obavestio tužioca o postojanju povrede radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, člana 71. stav 1. alineja 14. Pravilnika o radu i tačke 20. stav 1. alineja 14. Ugovora o radu (dolazak na rad u napitom ili pripitom stanju, uzimanje alkohola ili drugog narkotičkog sredstva za vreme rada), zato što je 27.01.2012. godine izvršena alkotest kontrola zaposlenog i utvrđeno da je pod dejstvom alkohola u količini od 1,11 promila. U pisanom upozorenju je naznačeno da će se tužiocu otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako još jednom učini istu ili sličnu povredu radne obaveze i da isto upozorenje ima važnosti i u slučajevima kada se zaposleni premesti da obavlja poslove nekog drugog radnog mesta u preduzeću i to za period od pet godina od dana prijema istog. Tužilac je 07.02.2012. godine primio ovo upozorenje, koje je istog dana dostavljeno sindikalnoj organizaciji tuženog. Tuženi je pisanim upozorenjem od 27.09.2013. godine, obavestio tužioca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu sa aneksom, zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, člana 71. stav 1. alineja 4. Pravilnika o radu i tačke 20. stav 1. alineja 4. Ugovora o radu (nepoštovanje radne discipline, odnosno zbog ponašanja zbog koga ne može nastaviti rad kod poslodavca), zato što je 05.09.2013. godine, na osnovu usmene prijave zaposlenog J.F., rukovodioca distribucije M.N. i pomoćnika tehničkog direktora P.S., direktoru kontrole i zaštite G.G. prijavljeno da zaposleni spava u službenim prostorijama preduzeća. Tužilac je upozoren da će mu se ukoliko još jednom učini istu ili sličnu povredu radne obaveze otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, kao i da upozorenje ima važnost i u slučajevima kada se zaposleni premesti da obavlja poslove nekog drugog radnog mesta u preduzeću i to za period od pet godina od dana prijema istog. Tužilac je 27.09.2013. godine, primio ovo upozorenje, koje je istog dana dostavljeno sindikatu. Dana 22.10.2013. godine, po nalogu zamenika direktora tuženog, Komisija za sprovođenje alkotesta bez prethodne najave je izvršila kontrolu zaposlenih kod tuženog i to tužioca, Đ.B. i M.N. na prisustvo alkohola i istog dana komisija je na zapisniku „A“ konstatovala da je u 14,35 časova radnik N.K. zaposlen na radnom mestu automehaničara pod dejstvom alkohola sa izmerenom količinom alkohola od 0,54 promila, čime ugrožava red i disciplinu, svoj život i ostalih prisutnih radnika na radnom mestu. Tužilac je odbio da potpiše zapisnik. Istog dana, u 14,42 časova sačinjen je zapisnik „B“ i komisija je konstatovala da tužilac ima 0,52 promila alkohola u krvi. Tužilac je odbio da potpiše i ovaj zapisnik i tražio da ide u bolnicu na vađenje krvi, jer je sumnjao u ispravnost aparata. U Opštoj bolnici u Subotici (prema nalazu od 23.10.2013. godine), u uzorku izvađene krvi N.K. nađeno je 0,497 mg/ml ili 10,79 mol/l alkohola. Istog dana, kada je izvršeno alkotestiranje tužilac je izašao sa posla bez odobrenja pretpostavljenog i konzumirao alkohol. Direktor tuženog je 25.10.2013. godine, doneo osporeno rešenje, kojim je tužiocu zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, člana 71. stav 1. alineja 14. Pravilnika o radu i tačke 20. stav 1. alineja 14. Ugovora o radu (dolazak na rad u napitom ili pripitom stanju, uzimanja alkohola ili drugog narkotičkog sredstva za vreme rada), otkazao ugovor o radu sa 25.10.2013. godine. Tuženi je u obrazloženju osporenog rešenja ukazao na sprovedenu alkotest kontrolu, utvrđenu količinu alkohola kod tužioca, da prema Pravilniku tuženog zaposleni nije smeo da ima alkohol u krvi, da je tužilac 07.02.2012. godine primio pisano upozorenje i 27.09.2013. godine, primio i drugo pisano upozorenje, kao i da tuženi nije našao olakšavajuće okolnosti, jer je u prethodnom periodu tužilac bio kažanjavan umanjenjem zarade zbog pričinjene štete i neostvarenog rezultata rada. Utvrđeno je i da bi neto zarada tužioca za period oktobar 2013. godine – jun 2014. godine, iznosila 317.078,70 dinara. (Tužba je podneta 30.12.2013. godine).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca, poništio kao nezakonito osporeno rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu i obavezao tuženog da vrati tužioca na poslove i zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i iskustvu.

Odredbom člana 180. stav 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) je propisano, da, ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.

Kako je tuženi 07.02.2012. godine pisanim upozorenjem od 06.02.2012. godine, obavestio tužioca o postojanju razloga o otkazu ugovora o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, člana 71. stav 1. alineja 14. Pravilnika o radu i tačke 20. stav 1. alineja 14. Ugovora o radu (dolazak na rad u napitom ili pripitom stanju, uzimanje alkohola ili drugog narkotičkog sredstva za vreme rada), zato što je 27.01.2012. godine, utvrđeno da je tužilac bio pod dejstvom alkohola u količini od 1,11 promila, dok je osporeno rešenje broj 583/1-2013 od 25.10.2013. godine, o prestanku radnog odnosa tužioca otkazom ugovora o radu, doneto zbog povrede radne obaveze utvrđene članom 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, 71. stav 1. alineja 14. Pravilnika o radu poslodavca i tačke 20. stav 1. alineja 14. Ugovora o radu (dolazak na rad u napitom ili pripitom stanju, uzimanje alkohola ili drugog narkotičkog sredstva za vreme rada), zato što je 22.10.2013. godine, utvrđeno prisustvo alkohola kod tužioca od 0,54 promila i istog dana na osnovu uzorka krvi utvrđeno 0,497 mg/ml ili 10,79 mmol/l alkohola, to je u konkretnom slučaju protekao rok trajanja dejstva navedenog pisanog upozorenja (anticipirano upozorenje), bez obzira na to što je tužilac 27.09.2013. godine, bio ponovo upozoren od strane tuženog o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, člana 71. stav 1. alineja 4. Pravilnika o radu i tačke 20. stav 1. alineja 4. Ugovora o radu (nepoštovanje radne discipline, odnosno ponašanje zbog koga ne može nastaviti rad kod poslodavca), zato što je 05.09.2013. godine, prilikom vršenja kontrole prijavljeno da spava u službenim prostorijama tuženog.

Ovo stoga, što iako Zakonom o radu nije propisano trajanje dejstva anticipiranog upozorenja, analogijom se izjednačava sa rokom zastarelosti otkaznog razloga, zbog kojeg je učinjeno, iz člana 184. Zakona o radu. Prema tome, tuženi nije mogao vremensko trajanje dejstva anticipiranog upozorenja produžiti na rok od pet godina od dana prijema istog, suprotno rokovima predviđeni članom 184. Zakona o radu, niti za otkaz da koristi upozorenje dato za drugu vrstu povrede radne obaveze.

U konkretnom slučaju je protekao rok od tri meseca od dana saznanja za činjenice, odnosno šest meseci od dana nastupanja činjenice koje su osnov za davanje otkaza, računajući i to od 27.01.2012. godine, kao dana događaja zbog kojeg je upozoren 07.02.2012. godine pa do 22.10.2013. godine, dana događaja, zbog kojeg je tužiocu prestao radni odnos, zbog povrede radne obaveze dolaska na rad u napitom ili pripitom stanju, uzimanja alkohola ili drugog narkotičkog sredstva za vreme rada, predviđene tačkom 20. stav 1. alineja 14. Ugovora o radu, bez obzira na to što je u osporenom rešenju kao otkazni razlog navedena odredba člana 179. stav 1. tačka 3. i u upozorenju od 27.09.2013. godine, zbog učinjene povrede radne obaveze nepoštovanja radne discipline, odnosno zbog ponašanja zbog koga ne može da nastavi rad kod poslodavca, predviđene članom 71. stav 1. alineja 4. Pravilnika o radu i tačke 20. stav 1. alineja 4. Ugovora o radu, zato što je zatečen da spava, s obzirom na to da se navedene povrede smatraju povredama radne obaveze i da se ne radi o istovrsnim povredama radne obaveze.

Dakle, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za prestanak radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu, zbog povrede pravila postupka iz člana 180. Zakona o radu, tj. upozoravanja tužioca pismenim putem na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, zbog čega je pravilna odluka o vraćanju tužioca na rad, na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu, dok su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pri tome, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, već se tuženi kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

U preostalom delu, revizijom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.