U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužilje V.K. iz N.S., čiji je punomoćnik P.B., advokat iz N.S., protiv tuženog I., DOO, čiji je punomoćnik P.U., advokat iz B., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1913/14 od 22.12.2014. godine, u sednici održanoj 03.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1913/14 od 22.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1734/2013 od 17.03.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu broj 3061 od 12.07.2013. godine kao nezakonitog, kao i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad ne mesto prodavac kasir ili na drugo radno mesto koje odgovara stručnoj spremi i radnoj sposobnosti tužilje, te da joj naknadi troškove parničnog postupka; stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tužiocu na ime troškova postupka plati 52.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.03.2014. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1913/14 od 22.12.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1734/2013 od 17.03.2014. godine potvrđena; stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, učinjene pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ne ukazuje konkretno koja je to bitna povreda odredaba parničnog postupka učinjena pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 15.02.2010. godine, kada joj je radni odnos prestao rešenjem tuženog od 12.07.2013. godine o otkazu ugovora o radu. Tužilja je obavljala poslove prodavac kasir, na osnovu aneksa ugovora o radu od 15.02.2011. godine. Od maja meseca 2013. godine, svi zaposleni u maloprodajnom objektu u kojem je tužilja radila, bili su upoznati da je zabranjeno iznošenje robe iz asortimana maloprodajnog objekta ukoliko roba nije plaćena. Tužilja je 28.06.2013. godine, kupila određene artikle, međutim, po završetku posla prilikom izlaska iz objekta tuženog, zamenik poslovođe je kod tužene pronašao jedan artikal koji nije platila. Tuženi je tužilji 04.07.2013. godine, dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu kojim je tužilja upozorena da su se stekli uslovi za otkaz iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu, člana 103. tačka 2. u vezi člana 107. tačka 1. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, obzirom da je tužilja učinila povredu radnih obaveza na taj način što je 28.06.2013. godine pokušala da iz maloprodajnog objekta iznese artikal koji nije platila, a koji je pronađen prilikom pregleda ličnih stvari zaposlenih.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, te da tužilja nema pravo da se vrati na rad kod poslodavca.

Članom 179. tačka 2. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, a ista odredba propisana je odredbom člana 23. stav 1. tačka 1. Aneksa ugovora o radu koji je tužilja zaključila 01.04.2011. godine sa tuženim za obavljanje poslova na radnom mestu prodavac – kasir.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilja je bila upoznata da je zabranjeno da zaposleni iznose robu iz asortimana maloprodajnog objekta u kojem je radila, pa je i pored tog saznanja 28.06.2013. godine kod tužilje pronađen artikal koji nije platila. To znači da je tužilja svojom krivicom izvršila povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, jer pokušaj iznošenja artikala iz objekta tuženog koji nije plaćen predstavlja nesavesno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza. Poslodavac ima pravo da zabrani ovakvo ponašanje zaposlenih, obzirom na delatnost kojom se bavi i zbog kojih može da nastane šteta, a o takvom ponašanju je upozorio zapsolene. U konkretnom slučaju nije od značaja vrednost robe koju je tužilja pokušala da iznese iz objekta, već radnja koja predstavlja biće povrede radne obaveze i koja je protivpravna. Zbog izvršene povrede radne obaveze tužilji je zakonito prestao radni odnos. Pre otkaza ugovora o radu tuženi je tužilji dostavio upozorenje na postojanje razloga za otkaz u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu. Obzirom da je tužilji zakonito prestao radni odnos, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu za vraćanje tužilje na rad.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo. Prilikom odlučivanja sud je cenio i ostale navode revizije, koji se odnose na opravdanje postupka tužilje i vrednost artikla koji je tužilja pokušala da iznese iz objekta poslodavca, ali ih nije posebno obrazlagao, obzirom da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.