U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca Č.S. iz B., čiji je punomoćnik D.K., advokat iz A., protiv tuženog Privrednog društva P. d.o.o. B., čiji je punomoćnik D.M., advokat iz A., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 319/13 od 04.02.2014. godine, u sednici održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 319/13 od 04.02.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1595/11 od 15.10.2012. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog broj 550 od 14.02.2011. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. 746 od 01.05.2004. godine kao nezakonito. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom trećim izreke, odlučeno je o troškovima postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 319/13 od 04.02.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog od 03.05.2004. godine. Rešenje o otkazu primio je 21.11.2008. godine. Tužilac je podneo tužbu radi poništaja tog rešenja. Parnica je pravnosnažno okončana presudom od 30.03.2010. godine kojim je usvojen njegov zahtev i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu, a tuženi obavezan da tužioca vrati na rad. Po donošenju te odluke tuženi je pozvao tužioca da se dana 21.01.2011. godine javi na posao što je tužilac i učinio. Međutim, istog dana je od strane tuženog upućen na korišćenje godišnjeg odmora počev od 24.01.2011. do 13.02.2011. godine kada se tužilac ponovo javio u kadrovsku službu tuženog. Generalni direktor tuženog je 14.02.2011. godine doneo rešenje kojim se tužiocu otkazuje ugovor o radu na radnom mestu pogonski tehnolog zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled organizacionih promena. Tuženi nije naveo u čemu se ove promene sastoje i na osnovu kojih kriterijuma je utvrđeno da je tužilac tehnološki višak.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili rešenje o otkazu.

Prema članu 191. Zakona o radu ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će naložiti tuženom poslodavcu da radnika vrati na posao, kao i da mu naknadi štetu shodno kolektivnom ugovoru, ugovorom o radu, zakonu.

U konkretnom slučaju tuženi je postupio suprotno citiranoj zakonskoj odredbi. Po javljanju tužioca na rad, tuženi je bio u obavezi da tužioca rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima. Tuženi to nije učinio, već je tužioca poslao na godišnji odmor. Upravo u tome se ogleda nezakonito ponašanje tuženog, jer je tuženi po isteku godišnjeg odmora tužioca doneo rešenje kojim mu je otkazao ugovor o radu kao tehnološkom višku zbog promena koje su nastupile kod tuženog. Pri tome nije obrazložio u čemu se navedene promene sastoje, a na radnom mestu tužioca tri meseca po njegovom prestanku radnog odnosa, zaposlio je drugo lice. Kako je tuženi kao poslodavac prekršio odredbu 191. Zakona o radu, ali i odredbu člana 182. istog zakona i nije dokazao opravdanost razloga za donošenje rešenja o otkazu u smislu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, to su pravilno nižestepeni sudovi poništili ovako doneto rešenje i obavezali tuženog na reintegraciju tužioca.

Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.