U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje J.S. iz sela G., koju zastupa punomoćnik N.D., advokat iz N., protiv tužene Opštine Aleksinac, Opštinske uprave, koju zastupa Opštinsko javno pravobranilaštvo, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3010/14 od 19.11.2014. godine, u sednici veća održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3010/14 od 19.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P1 1856/13 od 23.05.2014. godine, u stavu 1. izreke, odbija se tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje tužene broj 118-2/2013 od 26.02.2013. godine i broj 118-2/2 od 15.03.2013. godine kao nezakonita, te da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad prema rešenju o raspoređivanju broj 112-1/2012-269 od 19.10.2012. godine i prizna joj sva prava iz rada i po osnovu rada počev od 01.03.2013. godine pa do vraćanja na rad, sve u roku od osam dana od prijema presude pod pretnjom izvršenja kao neosnovan. U stavu 2. izreke, obavezuje se tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati 54.000,00 dinara u roku od osam dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3010/14 od 19.11.2014. godine, odbija se kao neosnovana žalba tužilje, a presuda Osnovnog suda u Aleksincu P1 1856/13 od 23.05.2014. godine potvrđuje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti povreda postupka učinjena pred drugostepenim sudom na koju revizija ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 07.03.2012. godine tužena je raspisala oglas za popunu radnih mesta, pored ostalih i za radno mesto poslovi arhive – jedan izvršilac u Odeljenju za opštu upravu i društvene delatnosti, Odsek za opštu upravu. Oglasom su propisani opšti i posebni uslovi koje treba da ispunjavaju kandidati za navedeno radno mesto. Kao posebni uslovi za radno mesto propisani su IV stepen stručne spreme, srednja ekonomska, pedagoška škola ili gimnazija, jedna godina radnog iskustva, položen stručni ispit za rad u organima državne uprave i poznavanje rada na računaru. Tužilja je podnela prijavu a po raspisanom oglasu doneta je odluka o izboru kandidata 05.04.2012. godine kada je na navedeno radno mesto izabrana tužilja. Rešenjem tužene od 17.04.2012. godine tužilja je primljena u radni odnos kod tužene za obavljanje poslova radnog mesta poslovi arhive počev od 18.04.2012. godine. U momentu zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme tužilja nije imala jednu godinu radnog iskustva već osam meseci i 15 dana. Postupajući po meri upravnog inspektora pri vršenju posebnog inspekcijskog nadzora tužena je donela osporeno rešenje 118-2/2013 od 26.02.2013. godine kojim je tužilji prestao radni odnos dana 01.03.2013. godine, a primenom člana 64a stav 2. tačka 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima i to zbog zasnivanja radnog odnosa suprotno zakonu. Protiv navedenog rešenja tužilja je izjavila prigovor koji je rešenjem načelnika Opštinske uprave broj 118-2/2 od 15.03.2013. godine odbijen kao neosnovan.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenih rešenja neosnovan zbog toga što se po članu 64a stav 2. tačka 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima zaposlenom otkazuje radni odnos ako se u roku od jedne godine od zasnivanja radnog odnosa utvrdi da je radni odnos zasnovan suprotno zakonu.

Pravilno su primenili materijalno pravo nižestepeni sudovi kada su u konkretnom slučaju tužiljin tužbeni zahtev odbili kao neosnovan. Nesumnjivo je utvrđeno, a to ni među strankama nije sporno, da u momentu kada je po raspisanom oglasu tužilja zasnovali radni odnos ona nije ispunjavala posebne uslove za rad na radnom mestu za koje je primljena, odnosno nije imala jednu godinu radnog iskustva. U takvoj situaciji, a s obzirom da je to konstatovano u zakonskom roku od jedne godine, organ koji je doneo rešenje o prijemu tužilje u radni odnos bio je dužan da po članu 64. stav 2. tačka 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima poništi svoje rešenje, kako je u konkretnom slučaju i postupljeno. Neprihvatljiva je tvrdnja tužilje da se dužina njenog radnog iskustva morala računati u vreme kada je doneto rešenje o prestanku radnog odnosa a ne u momentu zasnivanja.

S obzirom da ni ostali revizijski navodi ne dovode u sumnju pravilnost nižestepenih odluka, to je na osnovu člana 414. st. 1. i 2. ZPP odlučio kao u izreci bez detaljnijeg obrazloženja.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.