U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u radnom sporu tužioca A.S. iz L., čiji je punomoćnik M.M., advokat u J., protiv tuženog M. D.O.O. B., čiji je punomoćnik M.I., advokat u B., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 3926/14 od 19.12.2014. godine, u sednici održanoj 03.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 3926/14 od 19.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 3926/14 od 19.12.2014. godine, je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Aleksincu broj P1 1/14 od 03.09.2014. godine kojim je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj 13/10976 od 01.10.2013. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i utvrđeno da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos kod tuženog 01.10.2013. godine, a tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 70.500,00 dinara.

Protiv naznačene presude Apelacionog suda u Nišu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu drugostepenu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se povredu u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP učinjenu pred prvostepenim sudom, a zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog ugovorom o radu broj 6761 od 20.08.2013. godine na poslovima operatera na benzijskoj stanici A.g., na određeno vreme do 12 meseci zbog primevremenog povećanja obima posla i na rad je stupio 01.09.2013. godine. Tužilac je 20.09.2013. godine lišen slobode zbog postojanja sumnje da je izvršio krivično delo i određen mu je pritvor u kome je bio do 21.10.2013. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Nišu broj K 2306/13 od 18.11.2013. godine je obustavljen krivični postupak protiv tužioca zbog odustanka OJT od optužbe. Tuženi je doneo rešenje 01.10.2013. godine broj 13/10976 kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu zbog smanjenja obima posla, te mu je prestao radni odnos sa istim datumom. Utvrđeno je da kod tuženog nije došlo do smanjenja obima posla u vreme donošenja rešenja o otkazu već da je i nakon što je tužiocu prestao radni odnos postojao isti obim posla zbog čega je na njegovo mesto primljen drugi radnik B.B.. i to 08.10.2013. godine. U periodu od zaposlenja, prestanka radnog odnosa, pa i na dan 01.04.2014. godine kod tuženog je bilo predviđeno da na ovoj benzijskoj stanici rade četiri radnika operatera i jedan trener.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev tužioca i poništili kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu.

Tužilac je radni odnos zasnovao na određeno vreme primenom člana 37. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/2005 i 61/2005), zbog povećanog obima posla i to najduže do 12 meseci. Tačna je revizijska tvrdnja da je tužiocu mogao da prestane radni odnos u okviru perioda na koji je primljen od 12 meseci, ali taj otkaz mora da bude zakonit, što u konkretnom slučaju nije bilo. Naime, tuženi je očigledno tužiocu umesto rešenja kojim bi ga udaljio sa rada jer mu je bio određen pritvor i umesto da primeni odredbu člana 166. Zakona o radu, doneo rešenje kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu, a kao razlog je naveo smanjenje obima posla. U postupku je utvrđeno da obim posla kod tuženog na benzijskoj stanici na kojoj je tužilac bio radno angažovan, nije smanjen. U prilog tome govori i činjenica da je osam dana nakon što je tužiocu otkazan ugovor o radu na njegovo radno mesto primljen drugi radnik B.B.. Ovakvo ponašanje tuženog ukazuje da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito i stoga ga je valjalo poništiti.

Revident u pretežnom delu osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja pred prvostepenim sudom što nije dozvoljeno u reviziji (član 407. stav 2. ZPP). Neosnovani su i revizijski navodi da je pogrešno primenjeno materijalno pravo. Revident se i nadalje poziva na smanjen obim posla, suprotno utvrđenim činjenicama pred nižestepenim sudovima, zanemarujući pri tome i činjenicu da je na tužiočevo radno mesto osam dana nakon prestanka radnog odnosa primljen drugi radnik i da ni aktima tuženog nije došlo do promene broja izvršilaca na benzijskoj stanici na kojoj je tužilac radio.

Iz navedenih razloga, revizija tuženog je ocena kao neosnovana, pa je ocenjeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.