U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca M.K. iz M., čiji je punomoćnik V.M., advokat iz K., protiv tuženog DOO A. K., čiji je punomoćnik J.P., advokat iz K., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2354/14 od 20.02.2015. godine, u sednici održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2354/14 od 20.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P1 6/14 od 18.07.2014. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog br. 12-677/2013 od 16.12.2013. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. 01-35/01-198-1 od 30.10.2003. godine, sa svim aneksima. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i sa njim zaključi ugovor o radu za obavljanje poslova koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima stečenim radom, kao i da mu naknadi troškove praničnog postupka od 70.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.07.2014. godine do isplate.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 2354/14 od 20.02.2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu. Istom presudom odbio je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. istog člana jer razlozi nižestepenih presuda o odlučnim činjenicama nisu u suprotnosti sa izvedenim dokazima i stanjem u spisima, jasni su i bez protivurečnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i obavljao je poslove kasir-prodavac, sve do 16.12.2013. godine, kada mu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu zbog učinjene povrede radne obaveze koja se sastoji u neblagovremenom, nesavesnom i nemarnom izvršavanju radnih obaveza, zloupotrebi položaja i prekoračenju ovlašćenja, prikrivanju izvršene povrede radne obaveze od strane radnika ili odgovornog rukovodioca, prouzrokovanju materijalne štete usled nepažnje ili namerno. U obrazloženju rešenja navedeno je da je tužilac uzimao robu od poslodavca na veresiju i da nije prijavljivao nepravilnosti u poslovanju, te da se prikrivanje navedenih činjenica tretira kao povreda radne obaveze. Tužiocu je takođe stavljeno na teret da je doprineo nastanku materijalne štete u periodu od popisa 10. i 11.11.2012. godine do popisa izvršenog 12. i 13.10.2013. godine u iznosu od 1.442.787,12 dinara, zatim u periodu od 12. i 13.10.2013. godine do popisa izvršenog 16. i 17.11.2013. godine u iznosu od 166.411,75 dinara. Tužilac je upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a u upozorenju se tuženi pozvao na odredbu člana 126. Pravilnika o radu i na ugovor o radu. Tužilac nije radio na kasi, već u delu prodaje voća i povrća, sitnih kućnih aparata i pića. U 2012. godini je uzimao prehrambene proizvode na veresiju, koje je plaćao narednog dana, što je prijavljivao. Takođe je utvrđeno da je imao saznanja da i drugi radnici povremeno uzimaju robu na veresiju, a da se o robi uzetoj na odloženo plaćanje vodila evidencija, a da je to odobravao i poslovođa.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan.

Naime, rešenje o otkazu ugovora o radu ima karakter formalnog akta i kada se zaposlenom otkazuje ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze, takav akt mora da sadrži konkretnu radnju koja obrazuje otkazni razlog, kako u pogledu načina, tako i u pogledu vremena i mesta izvršenja. Tužiocu je stavljeno na teret da je učinio povredu radne obaveze u vidu neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, zloupotrebe položaja, prekoračenja ovlašćenja, prikrivanje izvršene povrede radne obaveze od strane drugih radnika, te prouzrokovanje materijalne štete usled nepažnje ili namerno. Međutim, u rešenju o otkazu ugovora o radu tuženi sa pozvao na izveštaj inventarske komisije kojom je utvrđen manjak u poslovanju, ali nije naveo konkretne radnje koje je tužilac preduzeo ili propustio da preduzme, čime bi sprečio nastanak navedenog manjka. Pobijano rešenje, takođe, ne sadrži ni konkretno vreme izvršenja povrede radne obaveze.

Na osnovu navedenog, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da rešenje o otkazu ugovora o radu ne sadrži sve što je potrebno da bi se ispunila zakonska forma za otkaz ugovora o radu i omogućilo tužiocu da se brani od navoda koji su mu stavljeni na teret. Pravilno sudovi navode da činjenice koje opravdavaju otkaz moraju biti utvrđene u postupku pred poslodavcem, predočene zaposlenom kroz upozorenje, te da moraju činiti sadržinu rešenja kojim se otkazuje ugovor o radu. U konkretnom slučaju, u obrazloženju pobijanog rešenja se navodi samo da je u određenom periodu kod tuženog došlo do finansijskog manjka, utvrđenog na osnovu popisa komisije, te da je tužilac počinio povredu radne obaveze tako što nesavesnim i nemarnim obavljanjem svojih radnih dužnosti nije sprečio nastanak štete. Međutim, postojanje povrede radne obaveze uslovljava ne samo činjenicu da je došlo do manjka, već i da je isti uzrokovan konkretnom radnjom zaposlenog, uz svest o nedozvoljenosti takvog ponašanja.

Navodi revizije kojima se objašnjava kako je došlo do povrede radne obaveze su bez uticaja na drugačiju odluku, imajući u vidu da je tuženi, kao poslodavac, propustio da zakonito sprovede postupak utvrđivanja odgovornosti tužioca, pa su pravilno sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili osporeno rešenje tuženog kao nezakonito.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.