.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 968/2021
05.05.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Branković advokat iz ..., protiv tuženog Grada Niša – Uprava za građanska stanja i opšte poslove, kojeg zastupa Gradsko pravobranilaštvo, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 803/2020 od 14.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 05.05.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 803/2020 od 14.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 861/19 od 09.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. .. od 15.04.2009. godine i rešenje br. .. od 12.03.2009. godine, i da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada počev od 15.04.2009. godine do dana povratka na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da nadoknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 329.250,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 803/2020 od 14.01.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 861/2019 od 09.12.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 4. ZPP, učinjenoj u drugostepenom postupku. Održavanje rasprave pred drugostepenim sudom, u slučaju kada je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput ukinuta, nije obavezno već zavisi od toga da li su u sprovedenom postupku učinjene bitne povrede odredaba parničnog postpuka ili je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je pravilno ocenio neosnovanost žalbenih navoda o učinjenim bitnim povredama odredaba parničnog postupka, odnosno pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, što isključuje potrebu održavanja rasprave pred tim sudom.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tuženog od 12.03.2009. godine utvrđena je odgovornost tužioca za težu povredu radne obaveze iz člana 59. stav 1. tačke 5. i 15. u vezi sa članom 25. Zakona o radnim odnosima u državnim organima i izrečena mu disciplinska mera prestanak radnog odnosa. Označene povrede radne obaveze tužilac je izvršio tako što je, koristeći informacije i poznanstva stečena na radnom mestu (vođenje matičnih knjiga za Opštine Priština, Obilić, Lipljan i Kosovo Polje), dobijao lične podatke za lica sa područja Kosova i Metohije kojima su bila potrebna dokumenta iz matične evidencije, i u prethodnom dogovoru sa matičarem Opštine Svrljig, tokom septembra i oktobra 2008. godine te podatke dostavljao tom licu i na taj način tim licima omogućio pribavljanje dokumentacije na koju nisu imali pravo. Tužiočev prigovor na rešenje od 12.03.2009. godine odbijen je rešenjem od 15.04.2009. godine. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Nišu K 107/10 od 23.02.2012. godine tužilac je oglašen krivim za krivično delo protivzakonito posredovanje iz člana 366. stav 5. u vezi stava 3. Krivičnog zakonika koje je izvršio tokom 2008. godine tako što je, koristeći svoj društveni uticaj, posredovao kod drugog okrivljenog BB (matičara Opštine Svrljig) da izvrši službene radnje koje se ne bi smele izvršiti, i za to primio nagradu u novcu. Tužiocu je za to krivično delo izrečena zatvorska kazna u trajanju od godinu dana, koju je i izdržao tokom 2014. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužiočev radni odnos prestao po sili zakona, jer je pravnosnažnom krivičnom presudom osuđen na kaznu zatvora od godinu dana. Ovakav zaključak tog suda i odluka kojom se odbija tužbeni zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa zasnovani su na članu 176. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, članu 131. stav 1. tačka 2. Zakona o državnim službenicima i članu 163. član 2. Zakona o zaposlenima u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave, kojima je pravnosnažna osuda na kaznu zatvora dužeg od 6 meseci predviđena kao razlog za prestanak radnog odnosa po sili zakona.
Drugostepeni sud ne prihvata ove razloge nižestepenog suda jer nisu od značaja u konkretnom sporu za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, donetog pre pravnosnažnosti osuđujuće krivične presude, ali smatra da ne utiču na pravilnost odluke o odbijanju tužbenog zahteva. Po stanovištu tog suda, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac radnjama, koje imaju obeležja i krivičnog dela nezakonitog posredovanja, učinio povredu radne obaveze, a odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 54/09) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu.
Odredbom člana 189. Zakona o državnim službenicima propisano je da se odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima nastavljaju shodno primenjivati na radne odnose u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave do donošenja posebnog zakona. Zakon o radnim odnosima u državnim organima prestao je da se primenjuje na radne odnose zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave 12.03.2016. godine, danom stupanja na snagu Zakona o zaposlenima u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave (član 202. stav 1.), dakle nakon donošenja osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa.
Sledstveno izloženom, u konkretnom slučaju merodavno je materijalno pravo sadržano u Zakonu o radnim odnosima u državnim organima. Prema navedenom zakonu, zaposlenom može biti izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa za težu povredu radne obaveze iz člana 59. stav 1. tačka 5. (zloupotreba službenog položaja) i tačke 15. (povreda obaveza vezanih za status zaposlenog u državnom organu). Osporenim rešenjima utvrđena je disciplinska odgovornost tužioca zbog teže povrede radnih obaveza iz navedene zakonske odredbe, učinjene radnjama koje predstavljaju obeležje krivičnog dela za koje je naknadno donetom krivičnom presudom tužilac oglašen krivim i osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od godinu dana.
Iz tog razloga, i po stanovištu revizijskog suda, tužiocu je radni odnos prestao zbog učinjene teže povrede radne obaveze i na zakonit način, zbog čega nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
