U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca D.T. iz B., čiji je punomoćnik D.M., advokat iz B., protiv tuženog A.c. d.o.o. B., koga zastupa P.J., advokat iz B., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3355/14 od 05.11.2014. godine, u sednici održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3355/14 od 05.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4316/12 od 28.10.2013. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 08.04.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje pravnog prethodnika tuženog br. 104/2003 od 20.11.2003. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke, odlučeno je o troškovima postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3355/14 od 05.11.2014. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i u delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad kao i u stavu trećem izreke (rešenje o troškovima postupka) i odbijene kao neosnovane žalbe tuženog. Stavom drugim izreke, ista presuda je ukinuta u preostalom delu stava drugog izreke i odbačena tužba tužioca kojim je tražio da se tužilac rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 28.10.2003. godine na poslovima blagajnika na uplatnom mestu u B.. Pravni prethodnik tuženog je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu 20.11.2003. godine zbog učinjene povrede radne obaveze nedolaska na posao 01.11.2003. godine. Posle toga je pravni prethodnik tuženog doneo rešenje 30.11.2003. godine kojim je stavio van snage rešenje o otkazu ugovora o radu od 20.11.2003. godine uz obrazloženje da je ukazano na povećani obim poslovanja. Ovo rešenje tužilac nije primio, a pravni prethodnik tuženog je rešenjem od 12.12.2003. godine tužioca rasporedio na poslove radnog mesta blagajnika na uplatnom mestu van sedišta tuženog u njegov deo procesa rada koji se nalazi u N.S.. Tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu koje je zavedeno pod datumom 16.01.2004. godine, koje je doneto 08.04.2004. godine zbog nedostavljanja dokumentacije kojom bi tužilac opravdao odsustvo sa posla u periodu od 17.12.2003. do 16.01.2004. godine. Kao datum prestanka radnog odnosa naveden je 16.01.2004. godine. Ova odluka nije dostavljena tužiocu. Tuženi nije vodio evidenciju dolaska i odlaska na posao, niti je u toku trajanja parnice pružio dokaze da je tužilac u navedene dane odsustvovao sa posla, kao i da je takvo odsustvo, ukoliko je postojalo, bilo neopravdano.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili rešenje o otkazu i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Prema članu 101. stav 1. tačka 3. Zakona o radu koji se primenjuje u konkretnom slučaju propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Po članu 105. stav 1. istog zakona otkaz ugovora o radu daje se u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Po stavu 2. istog člana otkaz je konačan danom dostavljanja zaposlenom.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac radio kod tuženog koji nije vodio evidenciju dolaska i odlaska sa posla, da je teret dokazivanja o postojanju razloga za otkaz na strani poslodavca, ovde tuženog koji u konkretnom slučaju nije dokazao ni odsustvo tužioca ni eventualnu neopravdanost takvog ponašanja u smislu člana 228. ZPP, čini rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu nezakonitim, zbog čega je pravilno usvojen zahtev tužioca i ovo rešenje poništeno kao nezakonito. Posledica poništaja rešenja o otkazu je reintegracija (član 191. stav 1. Zakona o radu).

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.