U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca R.S. iz Z., čiji je punomoćnik V.V., advokat iz Z., protiv tuženog A. N.T. a.d. iz B., čiji je punomoćnik M.I., advokat iz B., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6490/13 od 04.04.2014. godine, u sednici održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6490/13 od 04.04.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 11467/2010 od 07.06.2013. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. 03-3/93 od 06.03.2007. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu kao i da obaveže tuženog da tužioca vrati na rad na radno mesto transportnog radnika u sektoru tehničkog prihvata i otpreme delatnosti saobraćaja. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da ga ponovo prijavi kod Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Beograd počev od 17.03.2007. godine i da izvrši upis radnog staža u radnu knjižicu tužioca počev od 17.03.2007. godine kod Republičkog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijala B.. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka sa zakonskom zateznom kamatom, a stavom četvrtim izreke obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 163.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6490/13 od 04.04.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu zaposlenom na poslovima transportnog radnika u Sektoru tehničkog prihvata i otpreme delatnosti saobraćaja, rešenjem tuženog je 06.03.2007. godine otkazan ugovor o radu sa aneksima. Na teret mu je stavljena povreda radne discipline koju je učinio tako što je 22.02.2007. godine u toku rada konzumirao alkohol, što je utvrđeno izvršenim alkotestom kada je konstatovano da ima 1,32 promila alkohola u krvi. Pre donošenja rešenja o otkazu tužilac je upozoren pismenim upozorenjem 27.02.2007. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline. U postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno je, kao nesporno da je tužilac navedenog dana došao na posao pod uticajem alkohola. Tužilac koji je saslušan u svojstvu parnične stranke na ročištu 07.06.2013. godine izjavio je da je spornog dana 22.02.2007. godine u jutarnjim časovima saznao da je odbijen za dodelu stambenog kredita koji je očekivao, da se zbog toga iznervirao, otišao u kafić koji se nalazi u okviru aerodromske zgrade gde je popio četiri piva, a zatim oko 15 časova krenuo na svoje radno mesto gde je sreo pretpostavljenog. Kako je navedenog dana rađena alko kontrola, kod tužioca je ustanovljeno da ima više od 1 promila alkohola u krvi. Odmah je poslat kući, a kroz nekoliko dana je dobio upozorenje o postojanju razloga za otkaz i rešenje o otkazu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu.

Po članu 179. tačka 3. Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Ugovorom o radu koji je zaključen između parničnih stranaka propisano je tački 14. stav 2. alineja 1 da ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca poslodavac može otkazati ugovor o radu, a posebno u slučaju dolaska na rad u alkoholisanom stanju ili upotrebe alkohola u toku rada.

Imajući u vidu da je u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno kao nesporno da je tužilac navedenog dana došao u alkoholisanom stanju, što predstavlja povredu radne discipline koja je i ugovorom o radu propisana kao otkazni razlog, da je poštovana obavezna procedura prilikom donošenja rešenja o otkazu, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da nema uslova za poništaj ovako donetog rešenja, kao ni za traženu reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 405. st. 1. i 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.