OSNOVNI SUD U SURDULICI

VEZA: Su VIII-VIII 139/2020-2

Izvod iz zapisnika sa I sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održane 17.02.2021. godine.

O D L U K A

ODBACUJE SE zahtev Osnovnog suda u Surdulici za rešavanje spornog pravnog pitanja, kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Surdulici na osnovu čl. 180. i 181. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13, 74/13, 55/14, 87/18 i 18/20) pokrenuo je postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja u sporovima većeg broja tužilaca protiv tuženog JP „Vodovod“ iz Surdulice.

U zahtevu je navedeno da je pred Osnovnim sudom u Surdulici u toku veći broj postupaka po tužbama protiv tuženog JP „Vodovod“ iz Surdulice radi sticanja bez osnova. Radi se o tužbama koje se sukcesivno podnose od strane istog tužioca, a potraživanja su na mesečnom nivou i sva su dospela i odnose se na period od tri godine, 2008, 2009. i 2010. godinu. Tužbeni zahtevi tužilaca su osnovani i isti uspevaju u parnici. Sporno je dosuđivanje, odnosno nedosuđivanje troškova parničnog postupka po drugoj ili trećoj tužbi istog tužioca, kada se ne priznaju troškovi parničnog postupka sa pozivom na član 9. ZPP.

Zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja na osnovu istih zakonskih odredaba podneo je i punomoćnik tužilaca, navodeći da sudovi pogrešno dosuđuju, odnosno ne dosuđuju parnične troškove tužiocima koji vode spor protiv tuženog JP „Vodovod“ iz Surdulice, u slučajevima kada podnesu drugu ili treću tužbu za sticanje bez osnova, bez obzira na postignuti uspeh tužilaca u sporu od 100%. Sudovi se pozivaju na odredbu člana 9. ZPP, navodeći da tužioci zloupotrebljavaju svoja procesna prava jer su jednom tužbom mogli obuhvatiti ceo period od 01.01.2008. do 31.12.2010. godine, pa za period 2009. i 2010. godina tužiocima ne priznaju parnične troškove, smatrajući da su tužioci podnošenjem posebnih tužbi zloupotrebili procesna prava iz člana 9. ZPP.

Osnovni sud u Surdulici se obratio Vrhovnom kasacionom sudu na osnovu čl. 180. i 181. ZPP sa zahtevom za rešavanje spornog pravnog pitanja zbog toga što Viši sud, odlučujući po žalbama tuženog, kada prvostepeni sud dosudi tužiocima troškove postupka, preinačuje odluku o troškovima postupka po drugoj i trećoj tužbi i donosi rešenje da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

S obzirom na sve do sada izloženo, sporno pravno pitanje glasi:

„Da li podnošenje više sukcesivnih tužbi za naplatu potraživanja koja su dospela na mesečnom nivou, a u vreme podnošenja prve tužbe i celokupno potraživanje, predstavlja zloupotrebu procesnih prava od strane tužioca iz istog pravnog osnova i činjeničnog stanja.“

Prema navodima zahteva tuženi osporava osnovanost tužbenog zahteva i pored postojanja pravnosnažnih presuda kojima je usvojen tužbeni zahtev tužilaca u celini. Tuženi ne ispoljava nameru da spor reši mirnim putem, bez podnošenja tužbe, pa se postavlja pitanje da li sud može odbiti zahtev za naknadu troškova parničnog postupka po članu 9. ZPP. Osnovni sud u zahtevu dalje navodi da ovo pitanje nije regulisano Zakonom o parničnom postupku jer nije regulisano da li se tuženi u ovakvim situacijama može smatrati savesnim u smislu odredbe člana 9. ZPP i zbog toga biti oslobođen od troškova postupka, odnosno da li se tužioci smatraju nesavesnim i da i pored uspeha u sporu nemaju pravo na naknadu troškova postupka koje su nesumnjivo imali.

Prvostepeni sud je predložio i odgovor na sporno pravno pitanje, tako što je zaključio da podnošenje više tužbi za različite periode od strane jednog tužioca protiv tuženog za vraćanje stečenog bez osnova za komunalne usluge, u situaciji kada su sva potraživanja dospela u trenutku podnošenja prve tužbe, predstavlja zloupotrebu procesnih ovlašćenja u smislu odredbe člana 9. ZPP, jer je tužilac imao mogućnost da celokupno potraživanje obuhvati jednom tužbom, a sud je dužan da spreči zloupotrebu prava tokom celog postupka u smislu navedene zakonske odredbe.

Uz zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja, prvostepeni sud je priložio spise Osnovnog suda u Surdulici P 829/17, P 935/18, P 936/18 i P 338/18.

Uvidom u spise P 829/18 utvrđeno je da je prvostepenom presudom, prvim stavom izreke, usvojen tužbeni zahtev i da je obavezan tuženi da na ime stečenog bez osnova za usluge za januar mesec 2010. godine isplati iznos od 100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.08.2017. godine, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 21.800,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1991/18 od 07.12.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog u prvom stavu izreke i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u drugom stavu izreke prvostepene presude tako da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Po posebnoj reviziji tužioca podnetoj na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev 4054/2019 od 25.12.2019. godine prihvatio odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1991/18 od 07.12.2018. godine u delu odluke o troškovima postupka, kao izuzetno dozvoljenoj i preinačio presudu Višeg suda u Vranju u drugom stavu izreke tako što je odbio žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Surdulici P 829/17 od 20.02.2018. godine u stavu drugom izreke, kojim je odlučeno o troškovima prvostepenog postupka. Iz obrazloženja drugostepene presude proizlazi da je odluka o troškovima postupka doneta primenom načela pravičnosti, dok iz obrazloženja presude revizijskog suda proizlazi da se u parničnom postupku ne primenjuju pravila pravičnosti, osim u sporovima iz porodičnih odnosa, tako da se ne može doneti odluka da svaka stranka snosi svoje troškove postupka zbog toga što je vrednost predmeta spora niska.

Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj 17.02.2021. godine, odbacio zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja na osnovu člana 182. stav 1. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da je Vrhovni kasacioni sud već doneo odluku o postavljenom pitanju.

Predsednik Građanskog odeljenja

sudija dr Dragiša B. Slijepčević