U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog B.R., zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.R., advokata N.T., podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 431/2015 od 13.07.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 13.10.2015. godine, jednoglasno je, doneo

P R E S U D U

I USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.R., advokata N.T. i PREINAČAVAJU SE pravnosnažne presude Osnovnog suda u Nišu K 2519/2013 od 24.04.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 431/2015 od 13.07.2015. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud prema okrivljenom B.R., sa ličnim podacima kao u izreci pravnosnažne presude

na osnovu odredbe člana 422. tačka 3. ZKP

ODBIJA OPTUŽBU

Da je dana 01.06.2009. godine, oko 05.00 časova, u ataru sela T., Opština G.H., u uračunljivom stanju, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist oduzimanjem svog novca koji bude zatekao u kući oštećenog LJ.D., najpre neopaženo ušao u otključanu kuću oštećenog i iz hodnika oduzeo jedne crne pantalone, jedan džemper teget boje i jedan prsluk zelene boje, udaljio se iz kuće, pa kada je pretresanjem stvari utvrdio da se u istim nalazi novac u iznosu od samo 210,00 dinara, ponovo se vratio

- čime bi izvršio krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ

zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

II Vrhovni kasacioni sud okrivljenog B.R. zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 30. KZ za koje je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu K 2519/2013 od 24.04.2015. godine oglašen krivim OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2009. godine do 14.07.2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu K 2519/2013 od 24.04.2015. godine, okrivljeni B.R. oglašen je krivim zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 30. KZ u sticaju sa krivičnim delom krađa iz člana 203. stav 1. KZ, pa je, nakon što su mu utvrđene pojedinačne kazne zatvora i to: za krivično delo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. KZ u trajanju od jedne godine i šest meseci, a za krivično delo iz člana 203. stav 1. KZ u trajanju od pet meseci, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i devet meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2009. do 14.07.2009. godine. Tom presudom okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 3.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 7.920,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni LJ.D. radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 431/2015 od 13.07.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog B.R. i presuda Osnovnog suda u Nišu K 2519/2013 od 24.04.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.R., advokat N.T., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 438. stav 1. tačka 1. i stav 2. tačka 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 431/2015 od 13.07.2015. godine tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu da je počinio krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao u smislu odredbe člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.R., advokata N.T., je osnovan.

Naime, iz spisa predmeta se utvrđuje da je tada nadležno Opštinsko javno tužilaštvo u Nišu protiv okrivljenih B.R. i M.D. pred Opštinskim sudom u Nišu podigao optužnicu Kt 1776/09 od 19.06.2009. godine i to protiv okrivljenog B.R. zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ i zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, a protiv okrivljenog M.D. zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 35. st. 1. i 2. KZ. Dalje, iz spisa predmeta se utvrđuje da je Osnovno javno tužilaštvo u Nišu dana 20.04.2015. godine aktom Kt 1776/09 od 20.04.2015. godine izvršilo izmenu činjeničnog opisa optužnice Kt 1776/09 od 19.06.2009. godine u odnosu na okrivljenog B.R., a što je učinilo i na glavnom pretresu održanom dana 24.04.2015. godine, a sve shodno odredbi člana 409. stav 1. ZKP, te da je prvostepeni sud okrivljenog B.R. presudom K 2519/2013 od 24.04.2015. godine oglasio krivim da je izvršio krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 30. KZ u sticaju sa krivičnim delom krađa iz člana 203. stav 1. KZ na način predstavljen dispozitivom izmenjene optužnice javnog tužioca.

Potom, iz spisa predmeta se utvrđuje da je branilac okrivljenog B.R., advokat S.S. protiv prvostepene presude žalbu izjavila dana 20.05.2015. godine, a da je Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, odlučujući o izjavljenoj žalbi istu kao neosnovanu odbio svojom presudom Kž1 431/2015 od 13.07.2015. godine.

Odredbom člana 203. stav 1. KZ (''Službeni glasnik RS'' broj 85 od 06.10.2015. godine koji se primenjivao od 01.01.2006. godine), a koji je važio u vreme izvršenja dela, propisano je da će se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine kazniti onaj ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Odredbom člana 103. stav 1. tačka 6. KZ (''Službeni glasnik RS'' broj 85 od 06.10.2015. godine koji se primenjivao od 01.01.2006. godine), a koji je važio u vreme izvršenja dela, propisano je da ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine.

Odredbom člana 104. stav 1. KZ (''Službeni glasnik RS'' broj 85) propisano je, između ostalog, da zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kad je delo izvršeno, dok je stavom 6. navedenog člana propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Sledstveno iznetom, dakle, imajući u vidu da je okrivljenom B.R. dispozitivom podignute i izmenjene optužnice javnog tužioca stavljeno na teret da je krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ izvršio dana 01.06.2009. godine, to je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za predmetno krivično delo nastupila dana 01.06.2015. godine, dakle, nakon donošenja prvostepene presude dana 24.04.2015. godine i nakon izjavljivanja žalbe branioca okrivljenog koji ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i nije mogao isticati u žalbi, a pre donošenja drugostepene presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 431/2015 dana 13.07.2015. godine.

Naime, iako su odredbom člana 451. ZKP određene granice ispitivanja prvostepene presude i to tako što je stavom 1. označenog člana propisano da drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je bio dužan da u smislu odredbe člana 451. stav 2. ZKP ispita po službenoj dužnosti prvostepenu presudu u slučaju nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, obzirom da je odredbom člana 459. stav 1. ZKP propisano da presudu kojom preinačuje prvostepenu presudu drugostepeni sud će doneti i u slučaju kada postupa na osnovu člana 451. st. 2. i 3. ovog zakonika koja odredba omogućava preinačenje prvostepene presude i upućuje na odredbu člana 451. st. 2. i 3. ZKP u vezi granica obima ispitivanja prvostepene presude i to na stav 2. navedenog člana koji daje mogućnost drugostepenom sudu da povodom žalbe izjavljene u korist okrivljenog ispita po službenoj dužnosti odluku o krivičnoj sankciji u procesnim situacijama predviđenim u tačkama 1. i 2. navedenog člana, a posebno imajući u vidu da se krivična sankcija može izreći samo za krivično delo, a delo koje je zastarelo faktički nije krivično delo i ne može se preduzeti krivično gonjenje pa samim tim i nema mesta izricanju krivične sankcije što sve daje osnov da drugostepeni sud u smislu odredbe člana 451. stav 2. ZKP po službenoj dužnosti ispita i odluku o krivičnoj sankciji i u situaciji kada žalbom nije mogla biti isticana bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP. Dakle, drugostepeni sud je shodno svemu navedenom bio ovlašćen da prvostepenu presudu po službenoj dužnosti ispita i u slučaju nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, što nije učinio, na koji način je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, na koju se osnovano podnetim zahtevom branioca okrivljenog ukazuje.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud kao osnovan usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.R. i navedene pravnosnažne presude preinačio tako što je na osnovu odredbe člana 422. tačka 3. ZKP prema okrivljenom B.R. odbio optužbu da je izvršio krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, a kako je sve to dato u izreci ove presude.

Odlučujući o krivičnopravnoj sankciji u odnosu na krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 30. KZ za koje je okrivljeni B.R. oglašen krivim, Vrhovni kasacioni sud je usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog preinačio pravnosnažne presude u delu odluke o kazni tako što je ovog okrivljenog za navedeno krivično delo osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru, dakle, ispod zakonom propisanog minimuma za predmetno krivično delo.

Pri odmeravanju kazne, Vrhovni kasacioni sud je uzeo u obzir težinu izvršenog krivičnog dela koje je ostalo u pokušaju u smislu člana 30. stav 2. KZ i imao je u vidu sve okolnosti iz člana 54. KZ od značaja za odmeravanje kazne kao pravilno utvrđenu u redovnom postupku, a naime, da je okrivljeni relativno mlađe lice, da je bez zaposlenja i prihoda, da je otac jednog maloletnog deteta koje okolnosti opravdavaju primenu instituta ublažavanja kazne, dok otežavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog nije bilo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovako izrečena kazna zatvora okrivljenom B.R. u trajanju od jedne godine i šest meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru, dakle, ispod zakonom propisanog minimuma za predmetno krivično delo srazmerna je stepenu njegove krivice i nužna da izrazi osudu za krivično delo u pitanju, ali i dovoljna za ostvarenje u članu 4. stav 2. KZ i članu 42. KZ propisane svrhe kažnjavanja.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.R., nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća, sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                     Dragiša Đorđević,s.r.