U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnosilac navodi da smatra da je bilo neophodno održavanje usmene i javne rasprave u predmetu 22 U 7499/13, pre svega zbog složenosti predmeta tužbe, brojnih pisanih dokaza, radi čije ocene bi saslušanje stranaka ukazalo na činjenicu da je podnošenje krivične prijave protiv osnivača i vlasnika, te u to vreme direktora preduzeća TDOO ''P.'' P. – R.Z., zbog krivičnog dela poreske utaje iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS, bilo od direktnog uticaja na pokretanje postupka ponavljanja kontrole poslovanja navedenog preduzeća, sa preduzećima „L. P.“, RTV „R. M.“, „N.“, “Ć.C.“,“R. i s.“ i „M.C.“, u periodu od 13.12.2007. godine do 31.10.2008. godine, na osnovu koga je, s obzirom na nove dokaze iznete u krivičnoj prijavi proisteklo rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave, Filijale Pančevo od 31.08.2010. godine, odnosno drugostepeno rešenje od 08.11.2010. godine, čije ponavljanje podnosilac traži. Ukazuje da je saslušanje stranaka u konkretnom slučaju bilo neophodno radi razjašnjenja od kakvog je uticaja podnošenje krivične prijave, a zatim i vođenje krivičnog postupka protiv R.Z. bilo na donošenje rešenja kojim se utvrđuje postojanje neizmirene obaveze po osnovu PDV-a i poslovanja sa navedenim preduzećima. Mišljenja je da je navedenim postupanjem Upravni sud povredio odredbe člana 33. stav 2. Zakona o upravnim sporovima kao i odredbe člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, odnosno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao elementarno pravo na pravično suđenje zajemčeno Ustavom. Ponavljajući navode iz tužbe ističe da Upravni sud u svojoj presudi od 05.12.2014. godine nije dao obrazloženje, odnosno da delimčno obrazloženje ne odgovara činjeničnom stanju. To jer osnovna činjenica radi razmatranja tužbe je činjenica da je krivična prijava od 25.02.2010. godine, dostavljena Filijali Pančevo, bila osnov za vršenje ponavljanja postupka, te sačinjavanja zapisnika o terenskoj kontroli od 06.08.2010. godine, iz koga je proizašlo rešenje o utvrđivanju poreske obaveze od 31.08.2010 godine, koja obaveza je tokom upravno-sudskog postupka u potpunosti izvršena putem prinudne naplate. Iz svih navedenih razloga smatra da rešenje Osnovnog suda u Pančevu Ki .1438/2010 od 17.08.2012. godine o obustavljanju istrage protiv R.Z. u svemu predstavlja novu činjenicu iz člana 239. tačka 1. Zakona o opštem upravnom postupku. Predlaže da sud zahtev uvaži, te ukine pobijanu presudu i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.

Protivna stranka, Ministarstvo finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Sektor za poresko-pravne poslove i koordinaciju, Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak Novi Sad, kao pravni sledbenik donosioca tužbom osporenog rešenja - Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije, Poreske uprave, Regionalnog centra Novi Sad, nije dalo odgovor na zahtev već je samo dostavilo spise predmeta.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je neosnovan.

Prema obrazloženju pobijane presude, pravilno je tuženi organ odbio predlog TDOO ''P.'' iz P. za ponavljanje postupka okončanog rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije - Poreske uprave - Regionalnog centra Novi Sad, broj 47-278/2010 od 08.11.2010. godine, sa razloga što je ocenio da tužilac nije izneo nove činjenice niti predložio nove dokaze, koji nisu bili poznati u ranijem upravnom postupku, a bili bi od uticaja na drugačije rešenje stvari. Upravni sud nalazi da tuženi organ pravilno zaključuje da, u slučaju kada se rešenje o utvrđivanju poreske obaveze zasniva na presudi donetoj u krivičnom ili u postupku za privredni prestup, koja je pravnosnažno ukinuta, u smislu odredbe člana 239. tačka 3. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97 i 31/01 i ''Službeni glasnik RS'', broj 30/10), postoji obaveza ponavljanja postupka. Međutim, u konkretnom slučaju rešenje broj 47-278/2010 od 08.11.2010. godine, odnosno prvostepeno rešenje od 31.08.2010. godine, ne zasniva se na presudi donetoj u krivičnom postupku ili u postupku za privredni prestup, koja je pravnosnažno ukinuta (niti takva presuda u konkretnom slučaju postoji), pa ne postoji zakonski osnov za ponavljanje postupka iz razloga što je doneto rešenje Osnovnog suda u Pančevu Ki.1438/2010 od 17.08.2012. godine o obustavljanju istrage protiv Z.R., vlasnika preduzeća TDOO ''P.'' P., jer navedeno rešenje Osnovnog suda u Pančevu ne predstavlja novi dokaz i novu činjenicu u smislu člana 239. tačka 1. Zakona o opštem upravnom postupku.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana presuda doneta bez povreda pravila postupka, od uticaja na rešenje stvari i uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pravilno je zaključivanje iz pobijane presude da rešenje o obustavljanju istrage protiv Z.R. vlasnika TDOO ''P.'' iz P. ne predstavlja, u smislu odredbe člana 239. tačka 1. Zakona o opštem upravnom postupku, na koju se tužilac, ovde podnosilac zahteva, poziva, novu činjenicu niti ponuđeni novi dokaz, koji bi doveli do drugačije odluke u konkretnom slučaju.

Sud je cenio navode zahteva, koji su isticani i u tužbi i nalazi da su neosnovani sa razloga navedenih u obrazloženju pobijane presude. Vrhovni kasacioni sud je cenio i navode zahteva da je Upravni sud povredio pravila postupka time što nije održao usmenu javnu raspravu, te da je povređeno pravo na pravično suđenje, pa nalazi da su i ovi navodi neosnovani. Ovo jer je predmet upravnog spora, koji je okončan pobijanom presudom, ocena zakonitosti rešenja donetog po predlogu tužioca, ovde podnosioca zahteva, za ponavljanje postupka, s pozivom na član 239. tačka 1. Zakona o opštem upravnom postupku, u predmetu utvrđivanja poreske obaveze, u kome se odluka ne zasniva na presudi donetoj u krivičnom postupku i u postupku za privredni prestup koja je pravnosnažno ukinuta, odnosno takva presuda u konkretnom slučaju prema navedenom, te predlogu za ponavljanje postupka i dostavljenim dokazima nije ni postojala. Naime, u konkretnom slučaju, ne postoji obaveza ponavljanja postupka zbog obustavljanja istrage protiv Z.R. vlasnika preduzeća ''P.“d.o.o. iz P. rešenjem Osnovnog suda u Pančevu Ki.1438/2010 od 17.08.2012. godine. Polazeći od iznetog, ovaj sud nalazi da je Upravni sud pravilno zaključio da su odlučne činjenice u upravnom postupku utvrđene potpuno i da pružaju pouzdan osnov za ocenu zakonitosti rešenja, pri čemu se u obrazloženju pobijane presude sud pravilno pozvao na odredbu člana 33. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, kojom je propisano da sud rešava bez održavanja usmene rasprave ako je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja ili ako stranke na to izričito pristanu.

Sa iznetih razloga, nalazeći da su i ostali navodi zahteva neosnovani i da ne mogu dovesti do drugačije odluke suda po podnetom zahtevu, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

Zapisničar                                                                                                                   Predsednik veća - sudija

Vesna Karanović, s.r.                                                                                               Olga Đuričić, s.r.