OSNOVNI SUD U NIŠU

NIŠ

VEZA: VIII Su 228/2019

Izvod iz zapisnika sa XII sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održane 10.12.2019. godine.

O D L U K A

ODBACUJE SE zahtev Osnovnog suda u Nišu za pokretanje postupka radi rešavanja spornog pravnog pitanja.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Nišu je na osnovu člana 180. i 181. Zakona o parničnom postupku dostavio Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja. U zahtevu je navedeno da je na sednici Parničnog odeljenja Osnovnog suda u Nišu doneta odluka da se Vrhovnom kasacionom sudu uputi zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja, zbog toga što je pred tim sudom u toku 2019. godine podneto oko 100 tužbi korisnika penzija, kao tužilaca, protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, sa zahtevom za naknadu štete zbog umanjenja iznosa penzije za troškove poštarine, a koji troškovi su nastali isplatom penzija na adresu prebivališta korisnika preko JP Pošta Srbije. U zahtevu je navedeno da i drugi sudovi u Republici Srbiji postupaju po navedenim tužbama. Imajući u vidu brojnost postupaka i činjenicu postojanja različitih prvostepenih presuda, sudije ovog suda smatraju da će se rešenjem spornog pravnog pitanja od strane Vrhovnog kasacionog suda preduprediti sve negativne posledice neujednačene sudske prakse, karakteristične za tzv. ''masovne'' parnice, te da se tako štiti pravo stranaka na pravično suđenje, koje podrazumeva i pravo na istu odluku u istovrsnim predmetima, pa kako će strankama biti poznat stav Vrhovnog kasacionog suda ''pružiće im se mogućnost na odgovarajuće (eventualno) raspolaganje tužbom i tužbenim zahtevom''. U zahtevu je navedeno da je tuženi doneo Uputstvo o načinu obračuna i isplate penzija i novčanih naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja 03 br. 181-252/98 od februara 1998. godine, kojim je određeno da se penzije dostavljaju na kućnu adresu, ukoliko se korisnik pismeno ne opredeli za drugi način isplate – preko punomoćnika, preko računa u banci, pošti, preko Centra za socijalni rad ili preko staraoca. Tužioci se nisu opredelili za drugi način isplate, zbog čega tuženi penziju isplaćuje po Uputstvu. Kako tuženi ne može samostalno da vrši poslove dostave novčanih sredstava na kućnu adresu, niti može da vrši neposrednu isplatu korisnicima, zaključio je Ugovor za nabavku usluge – gotovinska isplata, odnosno Ugovor o gotovinskoj isplati sa Bankom Poštanska štedionica AD Beograd i JP Pošta Srbije. Tim ugovorima je predviđeno da se isplata penzije obavlja na dva načina – isplatom u poslovnoj jedinici dobavljača (banke) ili dostavom na kućnu adresu, te da se dobavljač obavezuje da korisniku izvrši isplatu u poslovnoj jedinici koja je najbliža adresi mesta prebivališta korisnika bez naplate troškova gotovinske naplate od korisnika, ili na kućnu adresu, uz obavezu obaveštenja korisnika o datumu i mestu isplate, te da je naručilac – Fond dužan da dobavljaču – Banci plati troškove za poslove definisane ugovorom i to u visini od 0,95% od utvrđenog iznosa za isplatu u poslovnoj jedinici ili 0,95% od utvrđenog iznosa za isplatu na kućnu adresu, s tim što se Fond kao naručilac isključio iz obaveze da plaća troškove dostave penzije korisnicima koji su se opredelili da penziju primaju na kućnu adresu. Iznosi penzija koje je Fond isplatio za sporni period su u svemu podudarni sa iznosima penzija iz penzionih čekova, bez umanjenja na ime poštarine, ali korisnicima su iznosi penzija umanjeni za iznos poštarine od strane Banke Poštanska štedionica.

Postavljeno sporno pravno pitanje glasi:

Da li se Ugovori koje je tuženi Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaključio sa Bankom Poštanska štedionica AD Beograd i JP Pošta Srbija, mogu smatrati ugovorima na teret trećih lica – korisnika penzija, za iznos plaćenih naknada na ime isplate penzije na adresu prebivališta i da li je tim ugovorima tuženi stvorio obavezu korisnicima penzija za isplatu navedene naknade, ili je to ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji? Ukoliko je osnov isplate naknade navedeni Ugovor, da li su tužioci pretrpeli štetu i od kada teče kamata?

U zahtevu su izneti navodi stranaka tokom postupka, ali ne i navodi stranaka o spornom pravnom pitanju, a umesto jedinstvenog stava suda navedeni su argumenti iz presuda donetih od strane troje sudija tog suda, koje presude su priložene uz zahtev.

Uz zahtev je priložen i predmet tog suda P 1516/2019 koji sadrži podneske tuženog kojima osporava svoju pasivnu legitimaciju i obavezu da on snosi troškove provizije pošte za korisnike koji primaju penziju dostavom na kućnu adresu. Predmet je dostavljen Vrhovnom kasacionom sudu, a da nije postupljeno po članu 180. stav 2. ZPP, odnosno sud nije pokrenuo postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja, niti su to stranke predlagale, pa sud nije ni zastao sa postupkom dok se ne okonča postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom.

Na sednici Građanskog odeljenja održanoj 10.12.2019. godine, Vrhovni kasacioni sud je odbacio zahtev Osnovnog suda u Nišu za zauzimanje pravnog stava, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi da se o spornom pravnom pitanju izjasni kroz institut propisan u glavi XIV Zakona o parničnom postupku. Naime, prvostepeni sud se ovom sudu obratio po službenoj dužnosti, ali ipak mimo procedure koju je propisao Zakon o parničnom postupku odredbom člana 180. Pri tom, Osnovni sud u Nišu je već presudio ovakve predmete, kao što su to uostalom učinili i drugi sudovi u zemlji. O neujednačenoj sudskoj praksi se može govoriti samo kod pravnosnažnih sudskih odluka, a u ovom slučaju svi presuđeni predmeti su u postupku odlučivanja po žalbi. Institut spornog pravnog pitanja ne bi trebalo da izmeni zakonom propisanu stvarnu nadležnost sudova. Za odlučivanje u prvom stepenu u ovim sporovima, koji su pri tom svi sporovi male vrednosti, nadležan je osnovni sud, a po žalbi je nadležan odgovarajući viši sud. Dok ne stignu prve odluke viših sudova po žalbi, nema osnova za bojazan da će sudska praksa biti neujednačena i time dovedeno u pitanje pravo stranaka na pravično suđenje. Ukoliko u Višem sudu u Nišu postoji eventualno dilema i različita shvatanja sudija, oni imaju mogućnost da pokrenu postupak usaglašavanja stavova sa drugim višim sudovima, kao i sa nadležnim Apelacionim sudom u Nišu. Pored toga, u međuvremenu je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju dopunjen odredbom koja izričito predviđa da primalac penzije sam snosi troškove isplate penzije.

Predsednik Građanskog odeljenja

sudija dr Dragiša B. Slijepčević