U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Malina Đokić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ a.d. ..., čiji je punomoćnik Dragiša Vuković, advokat iz ..., radi poništaja otkaza i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 840/18 od 20.03.2018. godine, u sednici od 27.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 840/18 od 20.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P1. 77/16 od 27.11.2017. godine stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa od 25.12.2015. godine, da se utvrdi da je tužilac kod tuženog u radnom odnosu na neodređeno vreme od 26.12.2015. godine pa ubuduće i tuženi obaveže da tužioca vrati na poslove koje je obavljao. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 54.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 840/18 od 20.03.2018. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...87/18) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio zaposlen na neodređeno vreme od 1986. godine. Pobijanim rešenjem od 25.12.2015. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze i radne discipline. Prema navodima rešenja, tužilac poslodavca nije obavestio da rukovodilac magacina, čiji je tužilac bio zamenik, odsustvuje sa posla zbog bolesti počev od 15.10.2015. godine, već je samovoljno i neovlašćeno njegove dane bolovanja zamenio zarađenim satima i takvu evidenciju dostavio za obračun zarade. Tužiocu je takođe stavljeno na teret da je dana 15.11.2015. godine, prilikom usluživanja kupca, izazvao svađu pri čemu je kupca vređao i psovao. Tužiocu je dostavljeno pismeno upozorenje o postojanju otkaznih razloga na koje se on izjasnio.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog kojim mu je otkazan ugovor o radu, da se utvrdi da je tužilac i dalje u radnom odnosu kod tuženog i tuženi obaveže da ga vrati na rad.

Prema članu 179. stav 2. tačka 2. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05...75/14), poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja, ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U postupku je utvrđeno da je tužilac učinio svojom krivicom povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, kao i povredu radne discipline upuštanjem u verbalni sukob sa kupcem, da su povreda radne obaveze i discipline bile propisane opštim aktom poslodavca, kao i da je tužiocu omogućeno pravo na odbranu dostavljanjem pismenog upozorenja o otkaznim razlozima, u smislu člana 180. Zakona o radu. S obzirom na navedeno, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito, i tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad u smislu člana 191. tog zakona.

Revizijom tužioca neosnovano se ističe pogrešna primena materijalnog prava i ukazuje da povreda radne obaveze i discipline koje su mu stavljene na teret nisu bile propisane zaključenim ugovorom o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti, jer su povreda radne obaveze i discipline bile propisane Kolektivnim ugovorom kod tuženog. Tužilac ni u reviziji ne osporava da je izvršio povredu radne discipline psovanjem i vređanjem kupca, a da bi mu zakonito prestao radni odnos dovoljno je utvrđenje da je učinio jednu povredu radne obaveze, odnosno radne discipline, utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu kod poslodavca.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić