.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2523/2019
04.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Spasić, advkat iz ..., protiv tuženog „BB“ a.d. iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Vujić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3777/2018 od 01.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3777/2018 od 01.02.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3777/2018 od 01.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P1 550/2013 od 27.07.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete, isplati i to na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 1.000.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 150.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 150.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 27.07.2018. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete, po svim vidovima, isplati veće iznse od iznosa dosuđenih stavom prvim izreke. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 317.350,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3777/2018 od 01.02.2019. godine, stavom prvim izreke odbijene su, kao neosnovane, žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete, isplati i to na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 300.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 150.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 150.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 27.07.2018. godine, kao dana presuđenja, do isplate kao i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete, i to na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti isplati iznos preko 300.000,00 dinara do iznosa od 1.000.000,00 sa zakonskom zateznom kamatom od 27.07.2018. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke potvrđeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu naknadi iznos od 242.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je iznd iznosa dosuđenog prvostepenom presudom rešenje o troškovima preinačeno i zahtev tužioca za isplatu iznosa od još 317.350,00 dinara odbijen kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u obavezujućem delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, u pobijanom obavezujućem delu, primenom člana 164. Zakona o radu i članova 154, 173, 174. i 177. Zakona o obligacionim odnosima, usvojen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete, koju je tužilac pretpeo u vidu duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, fizičkih bolova i straha, usled bolesti nastale nakon rada tužioca kod tuženog u lošim mikroklimatskim uslovima i nastupelih posledica u vidu teškog oštećenja sluha na desnom uhu i oštećenja čula ravnoteže sa desne strane. Odluka je doneta nakon ocene da na strani tužioca ne postoji krivica tužioca, kao i da nisu ispunjeni uslovi za potpuno ili delimično oslobađanje tuženog odgovornosti za štetu.
U takvom slučaju, drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 12.06.2013. godine. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 114,5143 dinara. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 600.000,00 dinara što predstavlja dinarsku protivvrednost 5.239,52 evra. Prvostepena presuda doneta je 27.07.2018. godine. Drugostepena presuda doneta je 01.02.2019. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
