Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, podneo je branilac okrivljene AA, advokat Vladimir Marinkov, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će doneti oslobađajuću presudu ili „prvostepenu presudu ukine u celosti i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem“.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branilac okrivljene, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se iste zasnivaju na dokazu na kojem se po zakonu ne mogu zasnivati. U vezi sa istaknutom povredom, branilac navodi da su donete presude praktično zasnovane na dopisu advokata Vladimira Marinkova upućene advokatu Branimiru Pešiću dana 03.10.2018. godine, a da navedeni dopis advokata Marinkova ne može sam po sebi biti dokaz na kome se zasniva presuda. Po stavu odbrane dopis od 03.10.2018. godine ne može se smatrati ispravom iz člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP, pa samim tim ne može biti dokaz na okolnost da li je AA bila u mogućnosti da plaća dosuđeno izdržavanje za svoju maloletnu decu, a nikako ne može da bude dokaz za postojanje umišljaja kod okrivljene.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljene iznetim navodima ne osporava označeni dokaz niti po formi, niti prema načinu pribavljanja, već osporava dokaznu vrednost istog, te stoga, Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje neosnovanim, budući da je predmetni dokaz (dopis) izveden u toku dokaznog postupka, u svemu u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP propisano je da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koje se utvrđuju u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da ga je sud u toku dokaznog postupka cenio kao pisani dokaz u kontekstu ostalih izvedenih dokaza, a pri tom nije samo na tom dokazu zasnovao svoju odluku, po stavu ovog suda, dopis advokata Vladimira Marinkova, upućen advokatu Branimiru Pešiću dana 03.10.2018. godine predstavlja ispravu koja je podobna da se koristi u krivičnom postupku, a sadržina samog dopisa koja se u konkretnom slučaju osporava predstavlja činjenično stanje koje branilac osporava polemišući sa činjeničnim utvrđenjima nižestepenih sudova u pravnosnažnim odlukama.

Iz iznetih razloga, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva navodi i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, a koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju navedenih povreda, branilac navodi da je sud netačno u presudi uneo sadržinu odbrane AA date u istrazi i ponovo na glavnom pretresu, da AA nikada u svojoj odbrani nije navela da alimentaciju nije plaćala, jer nije imala novca, da je netačno da je AA priznala izvršenje krivičnog dela, pošto je AA rekla da je tačno da nije plaćala izdržavanje, ali ne i da je izvršila krivično delo koje joj je stavljeno na teret, da u krivičnom postupku ni u jednom momentu nije osporeno da BB nije omogućio AA da plaća izdržavanje. Takođe se navodi da je prvo moralo da se ceni da li je okrivljenoj bilo omogućeno da svoju obavezu izdržavanja vrši, pre nego što bi se uopšte cenila finansijska mogućnost okrivljene AA, odnosno da je sud mogao da se bavi pitanjem njenog finansijskog stanja i da li je ona finansijski bila u mogućnosti da plaća izdržavanje, čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (povreda zakona iz člana 440. ZKP), u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom, preko branioca.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Vladimira Marinkova, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP odbio u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić