Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Przz 1/2022
11.02.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Svetlane Tomić Jokić, Milene Rašić i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, rešavajući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA iz ..., advokata Avlijaš V. Nebojše iz ..., podnetom protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž 23649/21 od 02.11.2021. godine, u predmetu prekršaja, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 11.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Zahtev se ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Branilac okrivljenog AA iz ..., advokat Avlijaš V. Nebojša iz ... podneo je, dana 17.01.2022. godine, Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Prž 23649/21 od 02.11.2021. godine, uz koji nije priložio pobijano rešenje.

U postupku prethodnog ispitivanja podnetog zahteva Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev nedozvoljen.

Odredbom člana 285. stav 1. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' br. 65/13, 13/16 i 98/16) je propisano da se protiv pravnosnažne presude može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je: 1) povređen zakon ili drugi propis o prekršaju; 2) primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Stavom 2. istog člana zakona je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti podiže Republički javni tužilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude.

Na osnovu citiranog propisa ovlašćenje za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ima samo Republički javni tužilac, a takvo ovlašćenje nijednom zakonskom odredbom nije dato drugim procesnim subjektima, pa ni braniocu okrivljenog.