Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Gzp1 6/2022
01.06.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Smiljana Manasijević, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Vojislav Momčilović, advokat iz ..., radi smetanja državine, odlučujući o zahtevu tužioca za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja Osnovnog suda u Surdulici P 94/16 od 20.02.2018. godine i rešenja pod istim brojem od 29.05.2019. godine, u sednici od 01.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev tužioca za preispitivanje pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Surdulici P 94/16 od 20.02.2018. godine i od 29.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Surdulici P 94/16 od 20.02.2018. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se prema tuženima utvrdi da je njihov pravni prethodnik smetao tužioca u korišćenju katastarske parcele .. KO ... na način opisan izrekom. Tužilac je obavezan da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 222.750,00 dinara. Ovo rešenje potvrđeno je stavom prvim izreke rešenja Višeg suda u Vranju Gž 2138/18 od 08.02.2019. godine i odbijena žalba tužioca. Isto rešenje ukinuto u delu koji se odnosi na troškove parničnog postupka i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Rešenjem Osnovnog suda u Surdulici P 94/16 od 29.05.2019. godine tužilac je obavezan da tuženima naknadi troškove postupka u iznosu od 267.000,00 dinara. Ovo rešenje preinačeno je rešenjem Višeg suda u Vranju Gž 2190/19 od 30.09.2019. godine i tužilac obavezan da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 230.250,00 dinara. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedenih rešenja, tužilac je preko punomoćnika podneo zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude u smislu čl. 423. vežećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da zahtev nije dozvoljen.