Branilac okr. S.V., adv. V.V., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 485. stav 4. i u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presudu Apelacionog suda u Nišu 20Kž1br.126/15 od 29.06.2015. godine tako što će uvažiti žalbu branioca okrivljenog, preinačiti presudu Višeg suda u Vranju K.34/14 od 12.02.2015. godine i odbiti optužbu protiv okrivljenog na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP, kao i da odredi da se izvršenje pobijane presude odloži i o tome obavesti Osnovni sud u Kruševcu po predmetu IK.br.234/2015, okrivljenog i branioca.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.V., adv. V.V., je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama, time što je okr. S.V. oglašen krivim i osuđen zbog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. u vezi sa članom 33. KZ, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i pri tom, kao okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog za navedeno krivično delo navodi da se radi o presuđenoj stvari, jer je okrivljeni pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vranju K.274/10 oglašen krivim za iste radnje koje su predmet optužbe u ovoj krivičnoj stvari, naime zato što je sa drugim licima „od 24.10. do 30.10.2007. godine obmanom prema većem broju lica ... sve to da bi protivpravno pribavio novac od istih ... tako organizovani uzeli od R.V. 1.100 evra i 1.000,00 dinara ...“, a koje radnje su u navedenoj presudi pravno kvalifikovane kao krivično delo iz člana 352. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Uvidom u presudu Osnovnog suda u Vranju K.274/10 od 14.09.2012. godine, koja je postala pravnosnažna 04.12.2012. godine, utvrđuje se da je okr. S.V., zajedno sa okrivljenima B.N. i T.M., oglašen krivim kao saizvršilac za produženo krivično delo neovlašćeno organizovanje igara na sređu iz člana 352. stav 2. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa čl. 33. i 61. KZ, koje delo je, prema činjeničnom opisu u izreci navedene presude, izvršeno u periodu od 24.10.2007. godine do 30.10.2007. godine, u Vranju, u ogranku preduzeća za kockanje i klađenje D.O.O. „M. Z.“ iz N., na taj način što su navedeni okrivljeni, zajedno sa sada pok.S.N. i P.J., kao učesnici igre na sreću „ručno rušenje šest drvenih kegli na stolu“ i sa sada pok. G.A., kao organizatorom te igre na sreću, organizovane i priređene mimo važećih propisa „... poslužili se obmanom prema većem broju starijih fizičkih lica, tako što su iste vrbovali ispred poslovnog objekta i uvodili unutra da bi im navodno pomogli u ostvarenju sigurnog dobitka, navodno im pozajmljivali novac radi učestvovanja u igri, bez prikazivanja ili lažnim prikazivanjem pravila igre i prikrivanjem brojeva na keglama, terali ih da ulažu novac iako oštećeni nikada nisu igrali navedenu igru, niti su poznavali njena pravila, niti su uopšte mogli uzeti dobitak, sve to da bi protivpravno pribavili novac od istih ... te je tako okrivljeni V.S. oštećenog R.V. vozio kolima do njegove kuće radi uzimanja novca i davanja istog sada pok. N.S. ... te su tako organizovani zajedno ... uzeli od oštećenog R.V. 1.100 evra i 1.000,00 dinara ...“.

Iz navedenog proizilazi da činjeničnim opisom krivičnog dela za koje je okr. S.V. oglašen krivim pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vranju K 274/10, nisu obuhvaćene radnje primene prinude (sile i pretnje) koje je, prema činjeničnom opisu dela u izreci pobijane prvostepene presude, okr. S.V. u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi i zajedno sa sada pok. G.A., sada pok. S.N. i još jednim nepoznatim licem, preduzeo prema oštećenom V.R., na istom mestu i tačno određenog dana (27.10.2007. godine) u okviru vremenskog perioda koji su opisani kao mesto i vreme izvršenja krivičnog dela u presudi Osnovnog suda u Vranju K 274/10, pri čemu je nepoznato lice uputilo oštećenom verbalne pretnje prilikom dolaska policijske patrole u lokal, sada pok. S.N. nije dozvoljavao oštećenom da napusti lokal i primoravao ga da nastavlja igru i ulaže novac koji mu je navodno pozajmio, a okr. S.V., konkretno nakon što je sada pok. S.N. naredio oštećenom da donese novac od kuće i izveo ga iz lokala uhvativši ga ispod leve mišice, prišao i uhvatio oštećenog ispod mišice sa desne strane i tako ga zajedno doveli do vozila kojim je potom upravljao okr. V. na putu do kuće oštećenog, a sada pok. S.N. sve vreme naređivao oštećenom da vozaču (okr. S.V.) kazuje put do svoje kuće i pretećim glasom govorio oštećenom da mora da vrati novac u iznosu od 1.100 evra i da što pre donese novac „inače mu nema spasa“, što je oštećeni u stvarnom strahu za svoj život i učinio i dok su ga okr. S.V. i sada pok. S.N. čekali u vozilu, iz kuće doneo novac u iznosu od 1.100 evra koji je u toku vožnje predao sada pok. S.N.

Kako upotreba sile i ozbiljne pretnje radi prinuđavanja ošt. V.R. da preduzme opisane radnje na štetu svoje imovine, koja predstavlja radnju izvršenja i zakonsko obeležje krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. KZ, nije sadržana u činjeničnom opisu dela u pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Vranju K.274/10 od 14.09.2012. godine, to ne postoji identitet radnji izvršenja krivičnog dela za koje je okr. S.V. oglašen krivim tom presudom i krivičnog dela iz člana 214. stav 1. KZ koje je predmet optužbe protiv okrivljenog u ovom krivičnom postupku i za koje je oglašen krivim pobijanim pravnosnažnim presudama. Stoga se, nasuprot neosnovanim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ne radi o presuđenoj stvari, pa pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP istaknuta u zahtevu.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                         Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                           Janko Lazarević,s.r.