.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4084/2018
27.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Jasminke Stanojević, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milutin Trninić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Mitar Vlahović, advokat iz ..., radi isplate autorske naknade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 144/17 od 13.12.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 27.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca AA iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 144/17 od 13.12.2017. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca AA iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 144/17 od 13.12.2017. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca AA iz ..., za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P4 49/17 od 20.06.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da je neovlašćenim korišćenjem autorskih prava, a koje prema dozvoli za rad izdatoj od strane Zavoda za zaštitu intelektualne svojine br. .. od 30.04.2010. godine, štiti tužilac, je tuženi, vlasnik bivše preduzetničke radnje SUR ''VV'', izvršio povredu autorskih prava, propisanu članom 204. Zakona o autorskim i srodnim pravima, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da na ime autorske naknade tužiocu isplati iznos od 228.926,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.04.2014. godine pa do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 68.380,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 144/17 od 13.12.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P4 49/17 od 20.06.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugostepenom postupku tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i to posebnu reviziju radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/2014, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet ovog postupka je isplata autorske naknade tužiocu po osnovu obavljanja delatnosti kolektivnog ostvarivanja autorskih prava prenetih tužiocu, shodno odredbi člana 153. Zakona o autorskom i srodnim pravima (''Službeni glasnik RS'' br. 104/09...69/19). Odredbom člana 214.a stav 4. Zakona o autorskom i srodnim pravima, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u sporovima zbog povrede autorskog i srodnih prava, kada se ne odnose na imovinsko pravni zahtev. Imajući u vidu da je predmet ovog spora imovinskopravni zahtev, Vrhovni kasacioni sud je cenio ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije i našao da u ovom slučaju nema potrebe za ujednačavanje sudske prakse. Nižestepene presude donete su primenom pravila o teretu dokazivanja propisanim odredbom člana 231. Zakona o parničnom postupku, što znači da se ovde radi o činjeničnom pitanju, a ne o pitanju primene materijalnog prava.
Iz izloženih razloga, na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi isplate autorske naknade tužilac je sudu podneo dana 30.04.2014. godine, a kao vrednost spora naveo je iznos od 245.400,00 dinara. Podneskom od 06.04.2016. godine tužilac je tužbeni zahtev smanjio na iznos od 228.926,40 dinara, kada je srednji kurs evra iznosio 123,81 dinar, što znači da vrednost predmeta spora iznosi 1.849,01 evro.
Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan, kako podnošenja tužbe tako i smanjenja tužbenog zahtev, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 403.stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Odluka o zahtevu za naknadu troškova po reviziji, sadržana u stavu trećem izreke ovog rešenja, doneta je primenom odredbe člana 153. stav 1. i 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da tužilac nije uspeo u revizijskom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
