Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević, Danijele Nikolić, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje - protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog- protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Milanović, advokat iz ..., radi sticanja u bračnoj zajednici i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2954/2021 od 25.01.2022. godine, u sednici održanoj 01.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2954/2021 od 25.01.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2954/2021 od 25.01.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju P 37/2020 od 08.07.2021. godine, prvim stavom izreke, utvrđeno je prema tuženom –protivtužiocu da je tužilja - protivtužena po osnovu sticanja u braku suvlasnik na 43,125 % kuće u Vranju, u ul. ... broj .., na kp. br. ..., u pl.br. .. KO Vranje i nosilac prava korišćenja zemljišta, koje služi redovnoj upotrebi kuće i naloženo je tuženom da tužilji ovo pravo prizna. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje - protivtužene da je suvlasnik kuće u Vranju u većem delu od priznatog u stavu prvom izreke, do traženog od 50% ili za 6,88 % kuće u Vranju. Trećim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje- protivtužene kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime neosnovanog obogaćenja plati mesečno po 120 evra od 01.06.2006. godine do 01.07.2015. godine sa zakonskom zateznom kamatom po stopi Evropske centralne banke od dana dospeća svake mesečne rate od svakog prvog u mesecu. Četvrtim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tuženog – protivtužioca kojim je tražio da se obaveže tužilja – protivtužena da mu na ime neosnovanog obogaćenja, po osnovu plaćanja poreza na imovinu za stambeni objekat u susvojini parničnih stranaka u ul. ... broj .. u Vranju, od priznatog presudom Osnovnog suda u Vranju u stavu 3. izreke do traženog iznosa od 486.878,41 dinara sa pripadajućom kamatom. Petim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2954/2021 od 25.01.2022. godine, žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom, trećem i petom izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na doprinos stranaka u sticanju sporne nepokretnosti, kao i na savesnost tuženog u korišćenju zajedničke imovine i sticanje prihoda od izdavanja u zakup iste, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. U ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti novog tumačenja prava, kao ni ujednačavanja sudske prakse, a što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, iz kojih razloga je i odlučeno kao u stavu prvom izreke. Pozivanje tužilje na odluku Vrhovnog kasacionog suda Rev 2403/2015 nije od uticaja na drugačije odlučivanje u ovom slučaju, imajući u vidu da je navedena odluka doneta u sporu sa drugačijim činjeničnim stanjem nego u ovom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, tužba u ovom sporu radi sticanja u bračnoj zajednici i sticanja bez osnova podneta je 01.09.2015. godine sa označenom vrednošću predmeta spora iznosom od 5.500,00 dinara. Protivtužba je podneta 06.09.2016. godine sa označenom vrednošću predmeta spora u iznosu od 50.000,00 dinara.

Kako označena vrednost predmeta spora ni po tužbi, ni po protivtužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno protivtužbe, revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić