Kzz 19/12 - povrede krivičnog zakona

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 19/12
28.03.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

 

                         Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. M.Z., zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. i 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 191/12 od 06.03.2012. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Pančevu K 23/11 od 23.09.2011. godine, u sednici veća održanoj 28.03.2012. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

                        UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 191/12 od 06.03.2012. godine kao osnovan, pa se PREINAČUJE  pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Pančevu K 23/11 od 23.09.2011. godine, tako što Vrhovni  kasacioni sud, na osnovu člana 354. tačka 2. ZKP, prema okr.M. Z.

 

ODBIJA OPTUŽBU

 

                        Da je:

                        - tokom 2002. i 2003. godine u Pančevu, kao svedok dao lažni iskaz pred sudom u krivičnom postupku i pod zakletvom, na taj način što je u krivičnom postupku protiv S.Ž. iz  B.N. sela zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ RS, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Pančevu na zapisniku o saslušanju svedoka, kao i u više navrata na glavnom pretresu održanom pred Okružnim sudom u Pančevu u predmetu K 17/03 ispričao verziju događaja koja ne odgovara stvarnom činjeničnom stanju, šta se dogodilo kritičnog dana, te je u svojim iskazima naveo da je ruku S.Ž. sa pištoljem uhvatio tek nakon što je ovaj pucao u ošt. K.M., mada je u stvarnosti odmah čim je S.Ž. izvadio pištolj uhvatio za ruku i za navlaku pištolja osuđenog S., te je u tom otimanju došlo do opaljenja ukupno tri metka, te je kao jedan od glavnih svedoka ovakvim svojim iskazom doprineo da optuženi S.Ž. bude osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 5 meseci, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno,

 

                        - čime bi izvršio krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. i 4. u vezi stava 1. KZ.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Pančevu K. 23/11 od 23.09.2011. godine okr. M.Z. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. i 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

 

                        Protiv navedene pravnosnažne presude, Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 191/12 od 06.03.2012. godine, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 5. i tačka 11. ZKP i člana 368. stav 2. ZKP kao i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 2. ZKP, s predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i da utvrdi da su presudom Osnovnog suda u Pančevu K 23/11 od 23.09.2011. godine, na štetu okrivljenog, učinjene navedene povrede te da pomenutu presudu ukine.

 

                        Vrhovni kasacioni sud je postupio u smislu odredbe člana 422. stav 2. i 3. ZKP i  održao sednicu veća u  odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je, po oceni navoda u zahtevu, našao:

 

                        Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda  u Pančevu K 23/11 od 23.09.2011. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 369. tačka 2. ZKP, na štetu okr. M. Z.

 

                        Naime, prema stanju u spisima predmeta, Osnovni sud u Pančevu je presudom K. 23/11 od 16.02.2011. godine prema okr.M.Z. odbio optužbu zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. i 4. u vezi stava 1. KZ, usled odustanka javnog tužioca od daljeg krivičnog gonjenja.

 

                        Iz spisa predmeta se dalje utvrđuje da je punomoćnik oštećenog Ž.S., dana 22.03.2011. godine podneo Osnovnom sudu u Pančevu podnesak naslovljen kao „izjava o preuzimanju krivičnog gonjenja“, s predlogom da sud, ukoliko tu izjavu ne prihvati kao preuzimanje krivičnog gonjenja, podnesak tretira kao žalbu na presudu K 23/11 od 16.02.2011. godine. Osnovni sud u Pančevu je, nakon toga, zakazao glavni pretres, čime je, prihvatio izjavu punomoćnika oštećenog kao izjavu o preuzimanju krivičnog gonjenja.

 

                        Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Osnovni sud u Pančevu je odlukom da dozvoli preuzimanje krivičnog gonjenja povredio odredbu člana 368. stav 1. tačka 5. ZKP, po pitanju postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, čime je

 

 

 

učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 2. ZKP, na šta i javni tužilac osnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

                        Naime, punomoćnik oštećenog je izjavu o preuzimanju krivičnog gonjenja podneo pozivajući se na odredbu člana 61. stav 4. ZKP. Međutim, ta odredba odnosi se na situaciju kada oštećeni nije obavešten da je javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja pa oštećeni može preuzeti krivično gonjenje u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, odnosno od dana kada je postupak obustavljen. U konkretnom slučaju oštećeni je o odustanku javnog tužioca od daljeg krivičnog gonjenja obavešten dostavljanjem presude K 23/11 od 16.02.2011. godine, koju je primio dana 08.03.2011. godine a njegov punomoćnik dana 07.03.2011.godine – pri čemu je njegov punomoćnik imao generalno punomoćje za preduzimanje svih procesnih radnji pa je rok za preuzimanje krivičnog gonjenja bio 8 dana – član 61. stav 2. ZKP, i isti je istekao dana 16.03.2011. godine, što je punomoćniku oštećenog, kao stručnom licu, moralo biti poznato.

 

                        Imajući u vidu da je punomoćnik oštećenog, izjavu o preuzimanju krivičnog gonjenja podneo dana 22.03.2011. godine, dakle van roka iz člana 61. stav 2. ZKP, to u konkretnom slučaju nije postojao ovlašćeni tužilac za dalje vođenje ovog krivičnog postupka, a kako lica koja su po odredbama člana 364. ZKP ovlašćena da izjave žalbu protiv prvostepene presude to nisu učinila, to je presuda K. 23/11 od 16.02.2011. godine postala pravnosnažna.

 

                        Kako je, dakle, prema okr. M.Z. pravnosnažno odbijena optužba za krivično delo iz člana 335. stav 3. i 4. u vezi stava 1. KZ, napred citiranom pravnosnažnom presudom od 16.02.2011. godine to se postupak u istoj stvari nije mogao ponoviti, pa je Osnovni sud u Pančevu, postupanjem suprotno članu 6. ZKP i donošenjem osuđujuće presude u predmetu K-23/11 od 23.09.2011. godine, povredio odredbu člana 369. tačka 2. ZKP.

 

                        Stoga je Vrhovni kasacioni sud, u smislu odredbe člana 354. tačka 2. ZKP, preinačio presudu Osnovnog suda u Pančevu K. 23/11 od 23.09.2011. godine i prema okr. M.Z. odbio optužbu za krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. i 4. u vezi stava 1. KZ.

 

                        S obzirom na ovakvu odluku Vrhovnog kasacionog suda, bespredmetni su navodi zahteva  za zaštitu zakonitosti da je presudom Osnovnog suda u Pančevu K 23/11 od 23.09.2011. godine učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. u vezi člana 365. ZKP (u zahtevu pogrešno naveden član 363. ZKP), a osim toga u zahtevu je kao osnov podnošenja navedena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, bez navođenja u čemu se konkretno ta povreda sastoji.

 

                        Iz iznetih razloga, na osnovu člana 425. stav 1. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar - savetnik                                                              Predsednik veća

 

Dragana Vuksanović                                                                            sudija

                                                                                                               Bata Cvetković