Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 4735/07
05.03.2008. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: mr Jadranke Injac, predsednika veća, Zoje Popović i Jelene Ivanović, članova veća, sa savetnikom suda Verom Marinković, kao zapisničarem, rešavajući u upravnom sporu po tužbi tužioca AA, protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Regionalni centar Beograd, broj: 7331-413/2006 od 03.5.2007. godine, u predmetu prinudne naplate sudske takse, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 05.3.2008. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije - Poreske uprave – Filijale GG, broj: 433-1-634t-05-06 od 09.1.2006. godine, kojim rešenjem je tužiocu naloženo da na ime redovne sudske takse uplati iznos od 1.000,00 dinara, na ime kaznene takse od 50% iznos od 500,00 dinara, kao i troškove prinudne naplate u iznosu od 200,00 dinara, što ukupno iznosi 1.700,00 dinara.

U tužbi podnetoj ovom sudu tužilac osporava zakonitost rešenja tuženog organa zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Ponavljajući navode žalbe, ističe da mu nije jasno o kakvoj se taksi radi jer postupak nije završen a on ne želi da plati taksu dok postupak ne bude okončan. Sa iznetih razloga i bliže navedenih u tužbi predlaže da sud tužbu uvaži i osporeno rešenje poništi, a tužioca oslobodi obaveze plaćanja troškova postupka.

U odgovoru na tužbu tuženi organ je ostao pri razlozima datim u obrazloženju osporenog rešenja i predložio da sud tužbu odbije.

Nakon ocene navoda tužbe, odgovora na tužbu i spisa predmeta ove upravne stvari Vrhovni sud Srbije je našao da je tužba neosnovana.

Iz spisa predmeta proizlazi da je postupajući po zahtevu Opštinskog suda u Ubu, IPV/I/92/04 od 14.4.2005. godine, prvostepeni organ doneo ožalbeno rešenje jer tužilac dugovanu taksu nije platio u roku određenom opomenom za plaćanje takse, koju je primio dana 09.3.2005. godine, zbog čega je tuženi organ našao da je ožalbeno rešenje na zakonu zasnovano.

Kod ovakvog stanja stvari, po oceni Vrhovnog suda Srbije, osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužiocu. Ovo iz razloga što je odredbom člana 40. Zakona o sudskih taksama (''Službeni glasnik RS'', br. 53/95... 9/2002) propisano da će nadležni organ javnih prihoda po prijemu obaveštenja od strane suda o neplaćenoj sudskoj taksi doneti rešenje kojim će taksenom obvezniku naložiti plaćanje dugovane sudske takse, kao i iznos od 50% visine te takse na ime kaznene kamate. Kako je u provedenom postupku nesumnjivo utvrđeno da tužilac nije platio sudsku taksu ni nakon proteka roka određenog opomenom, to je osnovano tuženi organ odbio žalbu tužioca dajući za svoju odluku dovoljne, jasne i potpune razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Sud je cenio i zahtev tužioca da ga sud oslobodi obaveze plaćanja troškova postupka, pa je našao da je isti neosnovan, jer tužilac uz podnetu tužbu nije dostavio dokaz o siromaškom pravu.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud Srbije je, primenom odredbe člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'', br. 46/96), odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

dana 05.3.2008. godine, U. 4735/07

Zapisničar, Predsednik veća - sudija

Vera Marinković, s.r. mr Jadranka Injac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

JK