U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog povrede pravila postupka koje su od bitnog uticaja na rešenje ove upravne stvari i povrede zakona, podnosilac zahteva ističe da su navodi Upravnog suda o bitnim činjenicama kontradiktorni i da stoga pobijana presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Ovo stoga što sud najpre navodi da osnov za izdavanje pobijane dozvole predstavlja rešenje tuženog organa kojim je ''Lukić tours'' d.o.o. Ub odobrena izmena reda vožnje na liniji Aranđelovac – Beč od 18.08.2016. godine, dok u daljem obrazloženju navodi da je pobijana dozvola doneta po zahtevu ''Lukić tours'' d.o.o. Ub koji je podnet pre toga, odnosno 08.09.2011. godine. Ističe da rešenje tuženog organa kojim je ''Lukić tours'' d.o.o. Ub odobrena izmena reda vožnje na liniji Aranđelovac – Beč od 18.08.2016. godine, može predstavljati osnov za donošenje dozvole samo i jedino u slučaju da je prevoznik ''Lukić tours'' d.o.o. Ub zahtev za izdavanje dozvole podneo nakon donošenja tog rešenja. Smatra da pobijana dozvola nije izdata na osnovu reda vožnje koji je odobren tek rešenjem od 18.08.2016. godine, već na osnovu rešenja od 25.07.2011. godine, koje je poništeno presudom Upravnog suda U 10517/2011 od 28.06.2013. Ponavlja navode tužbe da je osporeno rešenje – dozvola doneto bez zahteva stranke i da ne sadrži niti jednu jedinu ocenu bilo kog od elemenata boniteta. Predlaže da sud zahtev uvaži i preinači pobijanu presudu, a traži i naknadu troškova postupka.

Protivna stranka Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije je dostavila spise predmeta, dok odgovor na zahtev nije dala.

Protivna stranka, privredno društvo ''Lukić tours'' d.o.o. Ub, u odgovoru na zahtev predlaže da sud zahtev odbaci kao neblagovremen, a ukoliko to ne učini da ga odbije. Traži i troškove za odgovor na zahtev.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev blagovremen i neosnovan.

Polazeći od odredbe člana 51. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, prema kojoj se zahtev podnosi Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja stranci odnosno nadležnom javnom tužiocu odluke suda protiv koje se zahtev podnosi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev za preispitivanje sudske odluke podnet blagovremeno u roku propisanom ovom odredbom, jer je, kako to proizlazi iz spisa, zahtev podnet putem pošte preporučenom pošiljkom Vrhovnom kasacionom sudu dana 26.04.2021. godine, a pobijana presuda je punomoćniku podnosioca zahteva uručena dana 25.03.2021. godine.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, imajući u vidu odredbe člana 20. stav 1, člana 21. stav 6, člana 22. stav 1. Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni list SRJ“, br. 60/98... 4/00 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/05... 68/15) i člana 11. Pravilnika o sadržaju elaborata o ekonomskoj opravdanosti uspostavljanja linije, bonitetu domaćeg prevoznika i o načinu određivanja domaćeg prevoznika za uspostavljanje linije u međunarodnom javnom prevozu putnika („Službeni list SRJ“, br. 19/00 i „Službeni glasnik RS“, br. 20/04 i 91/06) i stanje u spisima predmeta, pravilno je tuženi organ, po oceni Upravnog suda, bez povrede pravila postupka od uticaja na rešenje ove upravne stvari, na osnovu podnetog zahteva domaćeg prevoznika ''Lukić tours'' d.o.o. Ub od 08.09.2011. godine, izdao osporenu bilateralnu dozvolu dana 14.09.2016. godine i odlučio kao u dispozitivu iste. Ovo stoga što je u sprovedenom postupku utvrđeno da je u izvršenju presude Upravnog suda III-4 U 18080/13 od 04.03.2016. godine, rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektora za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja broj 344-03-6520/2009-13 od 18.08.2016. godine, usvojen zahtev ovog prevoznika i odobrena mu izmena reda vožnje za liniju Aranđelovac (SRB) – Wien (A) u međunarodnom javnom prevozu putnika, koji predstavlja osnov za izdavanje osporene bilateralne dozvole, da je Savezno ministarstvo za saobraćaj, inovacije i tehnologiju Republike Austrije ovom prevozniku izdalo bilateralnu dozvolu za deo relacije preko teritorije Republike Austrije, a nadležni organ za poslove saobraćaja Mađarske tranzitne dozvole za deo relacije preko teritorije Mađarske, kao i da je tuženi organ u ponovnom postupku odlučivanja po zahtevu domaćeg prevoznika ''Lukić tours'' d.o.o. Ub od 08.09.2011. godine cenio sve elemente boniteta ovog prevoznika propisane članom 11. Pravilnika o sadržaju elaborata o ekonomskoj opravdanosti uspostavljanja linije, bonitetu domaćeg prevoznika i o načinu određivanja domaćeg prevoznika za uspostavljanje linije u međunarodnom javnom prevozu putnika. Upravni sud je cenio navode tužbe kojima se ističe da je privredno društvo ''Lukić tours'' d.o.o. Ub bilo u obavezi da nakon prvog poništaja reda vožnje podnese zahtev za izdavanje nove bilateralne dozvole, a što nije učinilo, ali je našao da su bez značaja za drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, imajući u vidu utvrđene činjenice: da je osporena dozvola izdata po zahtevu ''Lukić tours'' d.o.o. Ub od od 08.09.2011. godine u izvršenju presude Upravnog suda III-8 U 13663/15 (2012), te da se ovde ne radi o uspostavljanju nove linije već o liniji za koju je po zahtevu ''Lukić tours'' d.o.o. Ub od 01.12.2009. godine, odobrena izmena reda vožnje rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, Sektora za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja broj 344-03-6520/2009- 13 od 18.08.2016. godine.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je doneta bez povrede pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pobijanom presudom su ocenjena sva pitanja i okolnosti koje su mogle biti od uticaja na zakonitost osporene odluke i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi, koje prihvata i ovaj sud.

Prema odredbi člana 20. stav 1. Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni list SRJ“, br. 60/98... 4/00 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/05...68/15) međunarodni javni linijski prevoz putnika obavlja se u skladu s međunarodnim ugovorom kao bilateralni ili tranzitni prevoz putnika, na osnovu dozvole za međunarodni javni prevoz putnika, koju izdaje savezni organ nadležan za poslove saobraćaja.

Odredbom člana 21. stav 6. istog zakona propisano je da savezni organ nadležan za poslove saobraćaja, na osnovu elaborata iz stava 5. ovog člana i boniteta domaćeg prevoznika, vodeći računa o potrebama privrede, broju potencijalnih putnika, alternativnim vidovima prevoza, zaštiti životne sredine i realnim mogućnostima da nadležni organ druge zemlje prihvati predlog za uspostavljanje određene linije, donosi odluku da se nadležnom organu druge zemlje predloži uspostavljanje linije ili donosi rešenje o odbijanju zahteva za uspostavljanje nove linije.

Prema članu 22. stav 1. Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja dostavlja zahteve za izdavanje bilateralne dozvole domaćem prevozniku za određenu liniju, s prilozima (redom vožnje, cenovnikom i skicom intinerera) nadležnom organu zemlje iz člana 21. stav 6. ovog zakona, a prema članu 23. stav 1. istog zakona savezni organ nadležan za poslove saobraćaja, po prijemu bilateralne dozvole iz člana 22. stav 1. ovog zakona, podneće zahtev za izdavanje tranzitne dozvole, sa prilozima (redom vožnje i skicom itinerera) nadležnom organu zemlje preko čije teritorije se obavlja tranzitni prevoz.

Odredbom člana 11. Pravilnika o sadržaju elaborata o ekonomskoj opravdanosti uspostavljanja linije, bonitetu domaćeg prevoznika i o načinu određivanja domaćeg prevoznika za uspostavljanje linije u međunarodnom javnom prevozu putnika („Službeni list SRJ“, br. 19/00 i „Službeni glasnik RS“, br. 20/04 i 91/06) propisano je da savezno ministarstvo za saobraćaj bonitet domaćeg prevoznika određuje zavisno od: urednosti u izvršenju zakonskih obaveza; urednosti i stalnosti održavanja već uspostavljene linije u pogledu poštovanja reda vožnje, cenovnika i itinerera; kvaliteta i kapaciteta autobusa; organizacije i kvaliteta pružanja usluge u toku prevoza; kažnjavanosti od strane nadležnih organa u SR Jugoslaviji i inostranstvu za povredu odredaba Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, odnosno za povredu odredaba međunarodnih ugovora u oblasti međunarodnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju; rezultata poslovanja; dužine obavljanja međunarodog prevoza; međunarodnog ugleda i članstva u međunarodnim organizacijama.

Kako je u postupku utvrđeno da je u izvršenju presude Upravnog suda III-4 U 18080/13 od 04.03.2016. godine, rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektora za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja broj 344-03-6520/2009-13 od 18.08.2016. godine, usvojen zahtev prevoznika ''Lukić tours'' d.o.o. Ub i odobrena mu izmena reda vožnje za liniju Aranđelovac (SRB) – Wien (A) u međunarodnom javnom prevozu putnika, a koje rešenje predstavlja osnov za izdavanje osporene bilateralne dozvole, kao i da je Savezno ministarstvo za saobraćaj, inovacije i tehnologiju Republike Austrije ovom prevozniku izdalo bilateralnu dozvolu za deo relacije preko teritorije Republike Austrije, a nadležni organ za poslove saobraćaja Mađarske tranzitne dozvole za deo relacije preko teritorije Mađarske, osporena bilateralna dozvola je, i po oceni Vrhovnog kasaconog suda, nakon pravilno sprovedenog postupka po zahtevu prevoznika ''Lukić tours'' d.o.o. Ub, izdata pravilnom primenom citiranih propisa.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva, koji su isticani i u tužbi, ali nalazi da su neosnovani, prihvatajući razloge navedene u obrazloženju pobijane presude. Vrhovni kasacioni sud se prilikom odlučivanja posebno rukovodio time da presuda Upravnog suda od 04.03.2016. godine u čijem izvršenju je izdata predmetna bilateralna dozvola nije doneta po tužbi podnosioca ovog zahteva za preispitivanje sudske odluke, niti je podnosilac zahteva tužbom osporavao rešenje kojim je odobrena izmena reda vožnje prevozniku ''Lukić tours'' i koje je bilo osnov za izdavanje bilateralne dozvole, već su prethodni upravni sporovi u ovoj pravnoj stvari vođeni po tužbama domaćeg prevoznika „Fenix GIZ“ D.O.O. Jazovnik. Podnosilac prvi put u zahtevu za preispitivanje ističe da bilateralna dozvola ne sadrži niti jednu ocenu bilo kog elementa boniteta, ne navodeći konkretne razloge koji bi doveli u sumnju zaključak nadležnog organa da prevoznik ''Lukić tours'' ispunjava sve propisane elemente boniteta, pa ovi navodi ne mogu uticati na donošenje odluke o podnetom vanrednom pravnom leku. Osim toga, podnosilac ponavlja tužbeni navod da je predmetna bilateralna dozvola izdata bez odgovarajućeg zahteva prevoznika ''Lukić tours'', ali se na taj razlog za poništaj dozvole može pozivati samo stranka kojoj je dozvola izdata ako na to nije naknadno ili izričito pristala, a ne treće lice – u ovom slučaju podnosilac zahteva.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u prvom stavu dispozitiva ove presude.

S obzirom na to da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude. Primenom istih odredaba odlučeno je kao u stavu trećem dispozitiva presude, jer odgovor na zahtev protivne stranke ne sadrži ništa novo u odnosu na podatke u spisima i sadržinu zahteva, zbog čega nije bio od značaja za odlučivanje.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 11.06.2021. godine, Uzp 139/2021

Zapisničar,                                                                                                             Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                             Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić