.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 20/2021
19.02.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branke Dražić, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dejan Spasojević Ivančić, advokat iz ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda – Odeljenja u Novom Sadu III-8 U 11168/18 od 26.11.2020. godine, sa protivnom strankom Ministarstvom pravde Republike Srbije, u predmetu prestanka dužnosti javnog izvršitelja, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 19.02.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev podnosioca zahteva za naknadu troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Ministarstva pravde Republike Srbije broj 740-08- 00479/2012-22 od 21.05.2018. godine, a stavom drugim dispozitiva odbijen njegov zahtev za naknadu troškova upravnog spora. Rešenjem Ministarstva pravde Republike Srbije broj 740-08-00479/2012-22 od 21.05.2018. godine, stavom prvim dispozitiva, tužilac koji je rešenjem Ministarstva pravde broj 740-08-00479/2012-22 od 09.05.2012. godine imenovan za javnog izvršitelja, za područje Višeg suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Novom Sadu sa sedištem u ..., razrešen je dužnosti javnog izvršitelja od dana prijema ovog rešenja, stavom drugim dispozitiva, određeno je da će delatnost javnog izvršitelja nastaviti javni izvršitelj BB imenovan rešenjem Ministarstva pravde broj 740-08-00411/2012-22 od 09.05.2012. godine koji privremeno preuzima poslove dok novoimenovani javni izvršitelj ne počne da radi i stavom trećim izreke, određeno da će se rešenje objaviti u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom iz svih zakonskih razloga podnosilac zahteva u osnovi ponavlja navode tužbe. Ukazuje da je za javnog izvršitelja imenovan 2012. godine i da je u vreme imenovanja ispunjavao sve uslove predviđene Zakonom o izvršenju i obezbeđenju koji je tada bio na snazi. Ističe da su novim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/2015, 106/2016-aut.tumačenje i 113/2017-aut.tumačenje), a na osnovu koga je doneto osporeno rešenje kojim je razrešen dužnosti javnog izvršitelja, pored uslova propisanih ranijim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisani novi uslovi za imenovanje javnih izvršitelja i to položen pravosudni ispit, završena početna obuka i najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima pravne struke posle položenog pravosudnog ispita. Ukazuje da se ti uslovi po novom zakonu primenjuju ne samo na javne izvršitelje koji se imenuju nakon njegovog stupanja na pravnu snagu već retroaktivno i na javne izvršitelje imenovane pre toga, što je, smatra, suprotno Ustavu Republike Srbije koji u članu 197. propisuje zabranu povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, osim u izuzetnim slučajevima, pod koje nikako ne spadaju uslovi za imenovanje javnih izvršitelja. Ističe da je šest godina obavljao funkciju javnog izvršitelja na osnovu zakona i rešenja Ministarstva pravde, te da se radi o stečenom pravu koje se ne može umanjiti niti ukinuti naknadnim donošenjem propisa. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine, a ističe i zahtev za naknadu troškova postupka na ime sastava zahteva za preispitivanje sudske odluke.
Protivna stranka Ministarstvo pravde Republike Srbije je u odgovoru na zahtev ostalo pri navodima datim u obrazloženju osporenog rešenja i predložilo da sud zahtev kao neosnovan odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.
Prema obrazloženju pobijane presude, pravilno je po nalaženju Upravnog suda odlučio tuženi organ kada je u postupku sprovedenom bez povreda pravila postupka osporenim rešenjem od 21.05.2018. godine razrešio tužioca dužnosti javnog izvršitelja od dana prijema tog rešenja. Ovo stoga što je u sprovedenom postupku utvrđeno da tužilac nema položen pravosudni ispit, niti ga je položio do zakonom utvrđenog roka – 01.01.2018. godine u smislu odredbe člana 548. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/2015, 106/2016-aut.tumačenje i 113/2017- aut.tumačenje), kojim je, stavom 2. propisano da su izvršitelji i zamenici izvršitelja koji su imenovani ili budu imenovani do 1. jula 2016. godine dužni da polože pravosudni ispit do 1. januara 2018. godine, a stavom 3. da će ako do 1. januara 2018. godine ne polože pravosudni ispit, biti razrešeni.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista pravilna i na zakonu zasnovana, a da je Upravni sud u pobijanoj presudi dao dovoljne i na zakonu zasnovane razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. Ovo stoga što iz spisa predmeta proizlazi, a što se ni navodima zahteva ne osporava, da podnosilac zahteva do 01.01.2018. godine nije položio pravosudni ispit i da je iz tog razloga, osporenim rešenjem Ministarstva pravde Republike Srbije od 21.05.2018. godine, razrešen dužnosti javnog izvršitelja na osnovu člana 548. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/2015, 106/2016-aut.tumačenje i 113/2017-aut.tumačenje). Kako je navedeni Zakon o izvršenju i obezbeđenju u primeni od 01.07.2016. godine i bio je na snazi u vreme donošenja osporenog rešenja, to je, i po nalaženju ovog suda, tuženi organ pravilno tužioca razrešio dužnosti javnog izvršitelja.
Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva, a koji su isticani i u tužbi, pa nalazi da su neosnovani zbog razloga navedenih u obrazloženju pobijane presude.
Okolnost da pravosudni ispit kao uslov za obavljanje delatnosti javnog izvršitelja nije bio predviđen zakonom na osnovu koga je podnosilac zahteva imenovan za izvršitelja, ne čini osporeno rešenje i pobijanu presudu nezakonitim, imajući u vidu vremensko važenje Zakona o izvršenju i obezbeđenju na osnovu kojih su doneti. S obzirom na to da su na javne izvršitelje zakonom preneta pojedina javna ovlašćenja sa sudova, zakonodavac je bio ovlašćen da zakonom na poseban način uredi položaj javnih izvršitelja, odnosno uslove i postupak za njihovo imenovanje, uslove za početak obavljanja delatnosti i razloge za njihovo razrešenje. Navodima iz zahteva koji se odnose na položen pravosudni ispit kao novi uslov za obavljanje delatnosti javnog izvršitelja, u suštini se osporavaju postojeća zakonska rešenja pa za njihovu ocenu može biti nadležan samo Ustavni sud u postupku ocene ustavnosti zakona.
Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.
S obzirom na to da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima, shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. a u vezi sa članom 153. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 87/18) odbio zahtev podnosioca za naknadu troškova ovog postupka, kao u stavu drugom dispozitiva presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 19.02.2021. godine, Uzp 20/2021
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Dragica Vranić, s.r. Katarina Manojlović Andrić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
