.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 213/2021
15.09.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Biserke Živanović, članova veća, sa savetnikom Ljiljanom Petrović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd, Rajićeva br.27-29, za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 14 U 3108/18 od 28.05.2021. godine, sa protivnom strankom Ministarstvom finansija Republike Srbije, Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak, Odeljenje za drugostepeni poreski postupak, Beograd , u poreskom predmetu, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 15.09.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, odbijena je tužba tužioca UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd podneta protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Sektora za drugostepeni poreski i carinski postupak, Odeljenja za drugostepeni poreski postupak broj 436-03-02729/2017-39 od 15.01.2018. godine, a stavom drugim dispozitiva, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora. Osporenim rešenjem odbijen je, zahtev tužioca za poništavanje konačnog rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave, Filijale Stari grad broj 018-436-03-2536/2015-01 od 14.08.2015. godine, kojim je tužiocu utvrđen porez na prenos apsolutnih prava u iznosu od 1.047.650,00 dinara, po osnovu prometa poslovnog prostora u .... u ul. ... br. ...-..., po osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je overen od strane javnog beležnika pod OPU:1925-2015 dana 18.06.2015. godine, na osnovu tržišne vrednosti nepokretnosti od 235.000,00 dinara po metru kvadratnom.
Podnosilac u zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede zakona i povrede pravila postupka, navodi da je Upravni sud pogrešno zaključio da je osporeno rešenje u svemu zakonito. Ističe da postoji izričita zakonska odredba predviđena kao osnov ništavosti u smislu člana 183. stav 1. tačka 6. Zakona o opštem upravnom postupku, i to propisana članom 152. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i članom 171. Zakona o opštem upravnom postupku. Smatra da je nejasno zbog čega je sud svoje odlučivanje sveo samo na deo tužbenog zahteva u smislu člana 183. stav 1. tačka 6. ZUP, kada se čitanjem tužbe i prethodnog upravnog zahteva može zaključiti da je UniCredit Bank jasno tražila poništavanje upravnog akta i na osnovu člana 183.stav 3. ZUP-a kojim je propisano da će postupajući organ rešenjem, po službenoj dužnosti, u celini ili delimično poništiti konačno rešenje ako u njemu nije uopšte ili nije pravilno primenjen materijalni zakon, drugi propis ili akt. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine.
Protivna stranka je u odgovoru na zahtev predložila da sud zahtev kao neosnovan odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54.Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je tuženi organ odbio zahtev tužioca za poništavanje konačnog rešenja Poreske uprave Filijale Stari grad od 14.08.2015.godine, koji je tužilac podneo u skladu sa odredbom člana 183. stav 1. tačka 6. Zakona o opštem upravnom postupku. Po shvatanju suda, da bi konačno rešenje bilo poništeno po ovoj zakonskoj odredbi, potrebno je da u posebnom zakonu određeni nedostatak rešenja bude izričito predviđen kao razlog za poništavanje, što u ovoj situaciji nije slučaj. Navodi da pogrešno utvrđen porez na prenos apsolutnih prava banci, kao hipotekarnom poveriocu, a ne privrednom društvu „Eluplastik“d.o. kao hipotekarnom dužniku, koji je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava, u skladu sa odredbom člana 25. stav 1. Zakona o porezima na imovinu, ne čini rešenje od 14.08.2015. godine ništavim po izričitoj odredbi zakona, što može biti razlog za poništavanje konačnog rešenja u skladu sa odredbom člana 183. stav 1. tačka 6. Zakona o opštem upravnom postupku.
Odredbom člana 183. stav 1. tačka 6. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.18/16)- u daljem tekstu: ZUP propisano je da drugostepeni organ ili nadzorni organ rešenjem na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti u celini ili delimično poništava rešenje ako sadrži nepravilnost koja je po izričitoj zakonskoj odredbi predviđena kao razlog ništavosti.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna ocena Upravnog suda o zakonitosti rešenja koje je osporeno tužbom, a kojim je odbijen zahtev tužioca za poništavanje konačnog rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreske uprave –Filijale Stari grad broj 018-436-03-2536/2015- 01 od 14.08.2015.godine.
Naime, pogrešno utvrđivanje poreskog obveznika u rešenju od 14.08.2015. godine ne čini to rešenje ništavim u smislu člana 183. stav 1. tačka 6. ZUP, na osnovu koga je tražen poništaj rešenja. Kako ne postoji izričita zakonska odredba koja navedenu nepravilnost, odnosno pogrešnu primenu odredbe člana 25. stav 1. Zakona o porezima na imovinu, predviđa kao razlog ništavosti, to je neosnovano pozivanje podnosioca zahteva na ovu nepravilnost u konkretnom slučaju. Navedenu nepravilnost podnosilac zahteva je kao stranka mogao da osporava u žalbenom postupku i upravnom sporu protiv rešenja o utvrđivanju poreske obaveze.
Kao neosnovan je ocenjen i navod podnosioca zahteva da u odredbama člana 152. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i člana 171. Zakona o opštem upravnom postupku postoji osnov ništavosti u smislu odredbe člana 183. stav 1. tačka 6. ZUP. Ovo stoga što se navedene odredbe zakona odnose na poništavanje prvostepenog rešenja od strane drugostepenog organa u postupku žalbi. Odredbama člana 183. ZUP uređeno je pitanje poništavanja konačnog, a ne prvostepenog rešenja, od strane drugostepenog ili nadzornog organa. Osim toga, pod izričitom zakonskom odredbom kojom je neka nepravilnost predviđena kao razlog ništavosti treba podrazumevati odredbu drugog zakona, a ne odredbu ZUP.
Neosnovani su i navodi zahteva da je Upravni sud pogrešno postupio kada je tužbeni zahtev ograničio samo na poništavanje osporenog rešenja iz razloga datih u članu 183. stav 1. tačka 6. Zakona o opštem upravnom postupku, a ne i iz razloga navedenih u članu 183. stav 3. ovog zakona. Podnosilac je izričito tražio poništaj rešenja od 14.08.2015. godine na osnovu člana 183. stav 1. tačka 6. ZUP, pa su drugostepeni organ i Upravni sud pravilno ispitivali postojanje razloga za poništaj u granicama podnetog zahteva, odnosno tužbe. Drugostepeni organ može poništiti rešenje primenom člana 183. stav 3. ZUP i po službenoj dužnosti, ali najkasnije u roku od godinu dana od konačnosti rešenja, a taj rok je davno protekao.
Zbog svega iznetog, nalazeći da navodi zahteva nisu osnovani, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 15.09.2021. godine, Uzp 213/2021
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Ljiljana Petrović,s.r. Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
