Protivna stranka, u odgovoru na zahtev, predlaže da sud isti odbije kao neosnovan.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, i to činjenicu da je presudom Višeg suda u Nišu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije SPK Po 4 broj 126/18 od 17.12.2018. godine, tužilac osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, zbog izvršenog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i citiranu odredbu člana 131. stav 1. tačka 2) Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ br. 79/05... 95/18), Upravni sud nalazi da je osporenim rešenjem tuženog organa pravilno primenjen zakon, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje. Upravni sud je našao da se neosnovano u tužbi navodi da je rešenje nezakonito jer je kao datum prestanka radnog odnosa utvrđen datum koji prethodi danu donošenja osporenog rešenja. Ovo stoga što je navedenom odredbom Zakona o državnim službenicima imperativno propisano da će državnom službeniku radni odnos prestati, po sili zakona, danom pravnosnažnosti presude, u slučaju da bude osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, ili mu je izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci bez obzira na period proveravanja za učinjeno krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika. Kako je u osporenom rešenju navedeno da je tužilac pravnosnažno osuđen za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, te je precizno opisano na koji način je tužilac upravo u vršenju poslova državnog službenika izvršio krivično delo, po oceni Upravnog suda, nisu osnovani ni navodi tužioca da nije konkretno naveden osnov za prestanak radnog odnosa, odnosno da nije utvrđeno da je u pitanju krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 131. stav 1. tačka 2) Zakona o državnim službenicima (''Službeni glasnik RS'' br. 79/05... 95/18) propisano je da državnom službeniku prestaje radni odnos po sili zakona ako bude osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili mu je izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci bez obzira na period proveravanja za učinjeno krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika – danom pravnosnažnosti presude.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Nišu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije SPK Po 4 broj 126/18 od 17.12.2018. godine, koja je postala pravnosnažna 13.12.2019. godine, podnosilac zahteva osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, koju će da izdrži u prostorijama u kojima stanuje, pravilno je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Upravni sud ocenio da je osporeno rešenje tuženog organa o prestanku radnog odnosa podnosiocu zahteva danom pravnosnažnosti presude 13.12.2019. godine, u svemu pravilno i na zakonu zasnovano, pa su suprotni navodi zahteva neosnovani.

Sud je cenio navode zahteva kojima se ukazuje na donošenje rešenja sa retroaktivnim važenjem, s obzirom na to da je rešenjem koje je doneto 06.03.2019. godine utvrđeno da je podnosiocu zahteva radni odnos prestao 13.02.2019. godine, a da mu je u međuvremenu isplaćena zarada i da su uplaćeni doprinosi, pa je našao da ovi navodi nisu od uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja i pobijane presude imajući u vidu izričitu odredbu Zakona o državnim službenicima iz člana 131. stav 1. tačka 2), kojom je propisano kada državnom službeniku prestaje radni odnos po sili zakona. Sem toga, faktički rad za koji je zaposleni ostvario pravo na platu, ne može biti predmet ovog spora, niti je od uticaja na zakonitost osporenog rešenja.

Upravni sud je u pobijanoj presudi naveo razloge kojima se rukovodio prilikom rešavanja predmeta spora bez rasprave, koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Bez uticaja su na drugačiju ocenu osnovanosti podnetog zahteva i navodi podnosioca da u osporenom rešenju nije utvrđeno da li je nedostojan za obavljanje poslova državnog službenika, jer iz odredbe člana 131. stav 1. tačka 2) Zakona o državnim službenicima, na osnovu koje mu je prestao radni odnos, proizlazi da se taj kumulativni uslov odnosi samo na slučaj prestanka radnog odnosa zbog izrečene uslovne osude na kaznu zatvora a ne i na slučaj prestanka radnog odnosa zbog izrečene bezuslovne kazne zatvora od najmanje šest meseci.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 10.08.2021. godine, Uzp 219/2021

Zapisničar,                                                                                                             Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                             Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić