.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 266/2020
18.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, rešavajući o zahtevu AA iz ..., za preispitivanje obaveštenja Upravnog suda 7 U 12338/20 od 19.11.2020. godine, u predmetu poreskom, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 18.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Zahtev se ODBACUJE.
O b r a z l o ž e nj e
Podnosilac zahteva predlaže preispitivanje obaveštenja Upravnog suda 7 U 12338/20 od 19.11.2020. godine (u zahtevu pogrešno označenog kao rešenje), kojim je tužiocu, ovde podnosiocu zahteva, vraćen podnesak od 25.09.2020. godine i kojim je tužilac obavešten da Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“ br. 11/09), nije predviđen institut „mešanja“ odnosno umešača na strani tužioca, već da zakon poznaje status zainteresovanog lica, ali na strani tuženog organa.
U postupku prethodnog ispitivanja podnetog zahteva Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev nedozvoljen i izjavljen od neovlašćenog lica.
Prema članu 3. u vezi člana 8. stav 1. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Upravni sud u upravnom sporu odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata i konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, osim onih u pogledu kojih je u određenom slučaju predviđena drugačija sudska zaštita kao i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno.
Odredbom člana 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima propisano je da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke. Prema stavu 2. ovog člana zakona, zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u sporu pune jurisdikcije i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba, a prema stavu 3. zahtev se može podneti zbog povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta ili zbog povrede pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešavanje stvari.
Iz navedenih odredaba Zakona o upravnim sporovima proizlazi da se zahtevom za preispitivanje sudske odluke, kao vanrednim pravnim sredstvom u upravnom sporu, ostvaruje kontrola sudskih odluka koje se odnose na predmet upravnog spora, i to samo u slučajevima koji su propisani ovim zakonom – odluka donetih u vezi sa ponavljanjem upravno-sudskog postupka (član 64. Zakona o upravnim sporovima), odluka kojima je sud rešavao u punoj jurisdikciji i odluka kojima je sud rešavao u stvarima u kojima je u upravnom postupku isključena žalba.
Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, zahtev za preispitivanje podnet protiv obaveštenja Upravnog suda 7 U 12338/20 od 19.11.2020. godine, a ne protiv odluke kojom je sud odlučio o predmetu upravnog spora, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev nije dozvoljen u smislu člana 49. st. 1. i 2. Zakona o upravnim sporovima.
Odredbom člana 50. stav 2. Zakona o upravnim sporovima je propisano da, kada je stranka fizičko lice, zahtev predaje preko punomoćnika iz reda advokata, a što podnosilac zahteva nije učinio.
Odredbom člana 53. stav 1. istog zakona propisano je da će Vrhovni kasacioni sud nedozvoljen ili neblagovremen zahtev ili zahtev koji je podnelo neovlašćeno lice odbaciti rešenjem.
S obzirom na izloženo, a na osnovu navedenih propisa podneti zahtev je nedozvoljen i izjavljen od neovlašćenog lica, pa je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 53. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.
REŠENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 18.01.2021. godine, Uzp 266/2020
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Dragica Vranić,s.r. Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
