odnosno do 28.01.2012. godine. Stavom II dispozitiva pobijane presude obavezan je tuženi organ da tužiocima nadoknadi troškove upravnog spora u iznosu od 66.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Podnosilac zahteva predlaže preispitivanje pobijane presude, zbog bitne povrede odredaba postupka i nepravilne primene materijalnog prava. Ukazuje da je sud učinio bitnu povredu odredbi postupka i to odredbe člana 26. Zakona o upravnim sporovima, jer tužioci nisu imali pravni interes za podnošenje tužbe, s obzirom da je postupak za koji su tužioci tražili ponavljanje izgubio važnost, odnosno postupak produženja važenja predmetne energetske dozvole se ne može ponoviti, budući da je produžena dozvola istekla 28.01.2012. godine, to jest pre podnošenja tužbe - 06.04.2012. godine. Ističe da Upravni sud ne poštuje osnovno ustavno pravo, pravo na pravično suđenje, budući da mu kao zainteresovanom licu u predmetnom upravnom sporu nije omogućeno učešće, čime je povređeno i raspravno načelo na njegovu štetu. U vezi sa s tim navodi da mu je sud dva puta u roku od 15 dana pokušao nezakonitu dostavu pismena, te da je odmah nakon toga dostavu pismena izvršio preko oglasne table suda, za šta nisu bili ispunjeni zakonski uslovi, zbog čega je učinio bitnu povredu odredbi postupka, jer je bio dužan da utvrdi njegovu tačnu adresu pre isticanja pismena na oglasnu tablu suda. Zbog navedenog, povređeno je njegovo pravo na učešće u postupku i zastupanje svojih interesa, pa pobijana presuda ne može ostatiti na snazi. Ističe da je pobijanom presudom poništeno osporeno rešenje, zbog povrede odredbe člana 199. Zakona o opštem upravnom postupku, s obzirom da obrazloženje osporenog rešenja ne sadrži obrazložene razloge, a da, pri tome, tužioci za svoje netačne navode nisu dostavili ni jedan dokaz, zbog koga je to rešenje trebalo poništiti, kao ni u postupku ponavljanja postupka gde nisu pružili dokaze da u konkretnom slučaju mogu imati svojstvo stranke u postupku. Predlaže da sud zahtev uvaži i preinači pobijanu presudu, tako što će odbaciti tužbu tužilaca kao nedozvoljenu ili da preinači presudu tako što će tužbu tužilaca odbiti ili da ukine istu presudu i predmet vrati Upravnom sudu na ponovni postupak. Traži troškove u iznosu od 60.000,00 dinara.

Protivna stranka, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine u odgovoru na tužbu navodi da je podnosilac zahteva dana 11.11.2011. godine podneo novi zahtev za izdavanje energetske dozvole i da je dana 25.01.2012. godine izdata nova energetska dozvola sa rokom važenja do 25.01.2015. godine. Ukazuje da je za preispitivanje pobijane presude od značaja to što je Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 23.04.2012. godine donela Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene hidroelektrana „Brodarevo 1“ i „Brodarevo 2“ na reci Lim (''Službeni glasnik RS'', broj 49/12), kojom se utvrđuju osnove organizacije korišćenja, uređenja i zaštite područja posebne namene hidroelektrana „Brodarevo 1“ i „Brodarevo 2“ na reci Lim, na delovima teritorija opština Sjenica i Prijepolje.

Protivne stranke E.p.P. iz P., NVO P.B. iz B., PSK K. iz P. i R.N. iz sela G.-P., kojima je zahtev uredno dostavljen preko punomoćnika, u ostavljenom roku nisu dostavili odgovor na zahtev.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se navodima zahteva za preispitivanje sudske odluke ukazuje da je pobijana presuda doneta uz bitne povrede odredaba postupka. Navedeno, jer podnosiocu zahteva (u upravnom sporu zainteresovanom licu), nije omogućeno da učestuje u postupku, odnosno nije mu na zakonom propisan način, u smislu odredbi člana 141. u vezi člana 131. stav 3. i člana 143. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11) a koji Zakon se shodno, na pitanja postupka koja nisu uređena Zakonom o upravnim sporovima, primenjuje u upravnom sporu, saglasno članu 74. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), omogućeno da se izjasni o tužbi tužilaca E.p.P. iz P., NVO P.B. iz B., PSK K. iz P. i R.N. iz sela G.-P., podnetoj protiv rešenja Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Republike Srbije broj 312-01-00639/2008-08 od 25.01.2012. godine, kao i da učestvuje na usmenoj javnoj raspravi održanoj dana 23.04.2013. godine u Upravnom sudu u predmetu 20 U 4584/12. Naime, dana 03.01.2013. godine Upravni sud je podnosiocu zahteva (u upravnom sporu zainteresovanom licu) na adresu: Beograd, ulica ... poslao na odgovor tužbu u navedenom predmetu, a prema povratnici u spisima (koja je vraćena Upravnom sudu 08.01.2013. godine), naznačeno je da je primalac nepoznat. Takođe, je na povratnici u spisima predmeta vraćenoj Upravnom sudu 21.01.2013.godine pozivar konstatovao: „da je zaključano i da na adresi Beograd, ulica ... nema nikoga“, pa je Upravni sud dostavljanje izvršio stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda dana 22.01.2013. godine, sa koje je skinuto dana 22.02.2013. godine. Dana 11.03.2013. godine Upravni sud je podnosiocu zahteva na adresu: Beograd, ... ponovo poslao na odgovor tužbu u navedenom predmetu, kao i poziv za usmenu javnu raspravu zakazanu za 23.04.2013. godine u 13,00 časova u Upravnom sudu, a na povratnici, u spisima (koja je vraćena Upravnom sudu 18.03.2013. godine), naznačeno je dana 18.03.2013.godine „da je primalac odseljen sa date adrese“, pa je Upravni sud dostavljanje izvršio stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda dana 12.04.2013. godine, sa koje je skinuto dana 22.04.2013. godine.

Odredbom člana 131. stav 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11) je propisano da se dostavljanje pravnim licima vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica zaposlenom licu u pravnom licu, odnosno zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivališta. Odredbom člana 141. stav 2. istog Zakona je propisano da se lice kome pismeno mora lično da se dostavi ne zatekne tamo gde dostavljanje treba da se izvrši, pod uslovom da je adresa tačna, dostavljač će da ostavi obaveštenje da pismeno može da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokušanog dostavanja i u tom slučaju kopija

pismena se ističe na oglasnoj tabli suda. Prema članu 143. stav 2. Zakona o parničnom postupku ako stranka kojoj je sud naložio da dopuni podnesak navođenjem tačne adrese protivne stranke kojoj pismeno treba da se dostavi nije u mogućnosti da sama sazna adresu i o tome podnese sudu dokaze, sud će od nadležnog organa da pribavi potrebne podatke.

Sa iznetog, u konkretnom slučaju dostavljanje pismena podnosiocu zahteva nije izvršeno saglasno citiranim odredbama Zakona o parničnom postupku, odnosno pre stavljanja pismena na oglasnu tablu suda, nije utvrđena tačna adresa podnosioca zahteva, a što je uslov za stavljanje pismena na oglasnu tablu suda. Pored toga, kako se u upravnom sporu saglasno članu 30. Zakona o upravnim sporovima tužba sa prilozima dostavlja na odgovor, pored tuženom organu, i zainteresovanim licima, a prema članu 36. stav 1. istog Zakona na raspravu se pozivaju stranke i zainteresovana lica ako ih ima, to u konkretnom slučaju podnosiocu zahteva, prema navedenom, nije uredno dostavljena tužba na odgovor ni poziv za usmenu javnu raspravu, čime mu je uskraćeno pravo da raspravlja pred sudom, a što čini bitnu povredu pravila postupka iz navedenih odredbi Zakona o upravnim sporovima, pri čemu je i članom 374. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku propisano da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji između ostalog i ako stranci, propuštanjem dostavljanja nije data mogućnost da raspravlja pred sudom.

Sud je cenio navode zahteva da tužioci nemaju pravni interes za podnošenje tužbe protiv osporenog rešenja, jer je postupak čije su ponavljanje tužioci tražili izgubio važnost, odnosno da se za produženje važenja predmetne energetske dozvole ne može tražiti ponavljanje, budući da je produžena dozvola istekla 28.01.2012. godine, to jest pre podnošenja tužbe - 06.04.2012. godine. Za te navode zahteva Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani, jer sud u upravnom sporu saglasno odredbama čl. 3. i 14. Zakona o upravnim sporovima odlučuje o zakonitosti konačnog upravnog akta, u konkretnom slučaju, osporenog rešenja donetog 25.01.2012. godine po predlogu tužilaca od 29.12.2011. godine za ponavljanje upravnog postupka okončanog rešenjem, kojim su podnosiocu zahteva izdate energetske dozvole. Kako su predmetne energetske dozvole, prema stanju spisa, a kako i sam podnosilac zahteva navodi, istekle 28.01.2012. godine, to su u vreme podnošenja predloga za ponavljanje postupka (29.12.2011. godine) tužioci, radi zaštite svojih prava i pravnih interesa, imali pravo i interes da kao stranke, saglasno članu 39. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97 i 31/01 i ''Službeni glasnik RS'', broj 30/10), učestvuju u postupku i osporavaju navedene dozvole izdate podnosiocu zahteva, kao i da, u smislu čl. 10. i 11. Zakona o upravnim sporovima, budu stranka, odnosno tužilac u upravnom sporu.

Sa iznetog razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da su pobijanom presudom povređena pravila postupka, koja su od uticaja na rešenje stvari, pa je, na osnovu člana 55. stav 3. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), odlučio kao u dispozitivu ove presude i

predmet vratio Upravnom sudu, koji je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano ovom presudom.

Imajući u vidu da je odredbom člana 67. Zakona o upravnim sporovima propisano da u upravnom sporu o troškovima postupka odlučuje sud, a odredbom člana 8. stav 1. istog Zakona da upravni spor rešava Upravni sud, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao predlog podnosioca zahteva za naknadu troškova postupka, s obzirom na odredbu člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku prma kojoj je Upravni sud nadležan da o troškovima postupka po pravnom leku odluči u ponovnom postupku.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 13.02.2014. godine, Uzp 297/2013

Zapisničar, Predsednik veća – sudija, Vesna Karanović, s.r. Olga Đuričić, s.r.