U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Biserke Živanović, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz sela ..., ..., koga zastupa punomoćnik Stojan Milojević, advokat iz ..., ..., za preispitivanje sudske odluke – rešenja Upravnog 20 Uv 371/19 od 20.11.2019. godine, u predmetu informacija od javnog značaja, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 12.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanim rešenjem je odbijen je prigovor podnosioca zahteva izjavljen protiv rešenja Upravnog suda – Odeljenja u Kragujevcu I-3 U 15134/17 od 03.06.2019. godine, kojim je odbačena njegova tužba primenom člana 26. stav 1. tačka 2. Zakona o upravnim sporovima, jer akt koji se tužbom osporava ne predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu.

U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja, podnetom iz svih zakonskih razloga podnosilac navodi da je pogrešna ocena Upravnog suda da osporeni zaključak Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije upravni akt. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijano rešenje ukine odnosno preinači.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Iz stanja u spisima proizlazi da je podnosilac zahteva podneo tužbu Upravnom sudu kojom je predložio da sud poništi zaključak Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti broj 071-01-404/2017-03 od 10.02.2017. godine i da naloži pisarnici Ustavnog suda da mu dostavi rešenja tog suda Už 2192/2013 od 02.03.2015. godine i Už 148/2015 od 13.04.2016. godine. Upravni sud je razdvojio postupak po tužbi tako da se po tužbi radi poništaja zaključak Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti broj 071- 01-404/2017-03 od 10.02.2017. godine, rešava u predmetu I-3 U 4676/17, a po tužbi kojom je tužilac tražio da Upravni sud naloži pisarnici Ustavnog suda da tužiocu dostavi rešenja tog suda Už 2192/2013 od 02.03.2015. godine i Už 148/2015 od 13.04.2016. godine, rešava u predmetu I-3 U 15134/17. U postupku predhodnog ispitivanja podnete tužbe u predmetu I-3 U 15134/17, Upravni sud je našao da je tužba neuredna jer ne sadrži sve elemente propisane odredbom člana 22. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, pa je rešenjem od 05.03.2019. godine naložio tužiocu da, u roku od 15 dana od dana dostavljanja tog rešenja, uredi podnetu tužbu, na taj način što će precizno označiti po broju, datumu i donosiocu rešenje koje tužbom osporava, a donosioca tog rešenja označiti kao tuženi organ u ovom upravnom sporu. Istim rešenjem tužilac je upozoren da će tužba biti odbačena u slučaju nepostupanja po rešenju u ostavljenom roku. Postupajući po navedenom rešenju suda, tužilac je sudu dostavio podnesak koji je u sudu primljen 08.04.2019. godine, u kome je naveo da tužbom osporava rešenja Ustavnog suda Už 2192/2013 od 02.03.2015. godine i Už 148/2015 od 13.04.2016. godine.

Rešenjem sudije pojedinca Upravnog suda – Odeljenja u Kragujevcu I-3 U 15134/17 od 03.06.2019. godine, tužba je odbačena primenom člana 26. stav 1. tačka 2. Zakona o upravnim sporovima, jer tužilac nije otklonio nedostatke tužbe, odnosno nije podneo tužbu protiv upravnog akta iz čl. 3. i 4. Zakona o upravnim sporovima, niti je donosilac osporenih akata organ u smislu čl. 6. i 12. istog zakona.

Postupajući po prigovoru podnosioca tužbe izjavljenom protiv navedenog rešenja sudije pojedinca Upravnog suda, posebno veće Upravnog suda je pobijanim rešenjem prigovor odbilo.

Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ono pravilno i na zakonu zasnovano.

Odredbama člana 3. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita, o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita, kao i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno.

Odredbom člana 4. istog zakona propisano je da je upravni akt u smislu ovog zakona, pojedinačni pravni akt kojim nadležni organ, neposrednom primenom propisa, rešava određeno pravo ili obavezu fizičkog ili pravnog lica, odnosno stranke u upravnoj stvari, a članom 5. da upravna stvar, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačna nesporna situacija od javnog interesa u kojoj neposredno iz pravnih propisa proizilazi potreba da se buduće ponašanje stranke autoritativno pravno odredi.

Polazeći od citiranih propisa, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je tužba tužioca koja je podneta radi poništaja rešenja Ustavnog suda Už 2192/2013 od 02.03.2015. godine i Už 148/2015 od 13.04.2016. godine, pravilno odbačena primenom odredbe člana 26. stav 1. tačka 2. Zakona o upravnim sporovima, jer akt koji se tužbom osporava ne predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu. Ovo stoga što se radi o odlukama Ustavnog suda kao nezavisnog organa donetim u vršenju njegove funkcije zaštite ustavnih prava i sloboda građana a ne o upravnim aktima donetim u upravnoj stvari, odnosno drugim konačnim pojedinačnim akatima kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita, u smislu citiranih odredaba čl. 3. i 4. Zakona o upravnim sporovima.

Kako je u predmetu Upravnog suda I-3 U 15134/17 tužilac osporio rešenja Ustavnog suda Už 2192/2013 od 02.03.2015. godine i Už 148/2015 od 13.04.2016. godine, bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti pobijanog rešenja Upravnog suda su navodi zahteva kojima se ističe da zaključak Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti broj 071-01-404/2017-03 od 10.02.2017. godine, jeste upravni akt.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 12.06.2020. godine, Uzp 30/2020

Zapisničar,                                                                                                   Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                   Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić