.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 48/2018
16.03.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Dragana Skoka i Milomira Nikolića, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Slobodan Pajović, advokat iz Užica, ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-2 U 13500/17 od 15.12.2017. godine, sa protivnom strankom Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije, Kabinet ministra, u predmetu radnog odnosa – ponavljanje upravnog postupka, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 16.03.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev za naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Kabinet ministra 01 broj 118-8472/2015-1 od 31.07.2017. godine, kojim je odbijen kao neosnovan predlog tužioca za ponavljanje upravnog postupka okonačnog rešenjem o prestanku radnog odnosa Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Kabinet ministra 01 broj 118-1-70/11 od 01.08.2011. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos 05.08.2011. godine, zbog bezbednosnih smetnji.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnosilac zahteva kao i u tužbi navodi da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Užicu Kž 180/15 od 15.07.2015. godine potvrđena oslobađajuća presuda Osnovnog suda u Užicu 4 K 295/14 od 05.05.2014. godine kojim je oslobođen po svim tačkama optužbe. Smatra da su pobijanom presudom povređeni pozitivni propisi kod ocene da oslbađajuća presuda Višeg suda u Užicu kojom je tužilac oslobođen od optužbe ne predstavlja novi dokaz ili činjenicu u smislu člana 239. stav 1. tačka 1. Zakona o opštem upravnom postupku za ponavljanje postupka. Oslobađajuća presuda predstavlja dokaz da je krivični postupka bio neosnovan i da samim tim nije bilo osnova za prestanak radnog odnosa primenom člana 168. Zakona o policiji. Predlaže da sud zahtev uvaži i preinači ili ukine pobijanu presudu, odnosno da dozvoli ponavljanje upravnog postupka. Ističe zahtev za naknadu troškova postupka prema AT.
Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlaže da sud zahtev odbije kao neosnovan.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema obrazloženju pobijane presude pravilno je tuženi organ na osnovu člana 246. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku odbio predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem od 01.08.2011. godine nalazeći da presuda Osnovnog suda u Užicu 4 K 295/14 od 05.05.2014. godine i Višeg suda u Užicu Kž 180/15 od 15.07.2015. godine, kojima je tužilac oslobođen od optužbe, ne predstavljaju novi dokaz ili činjenicu u smislu člana 239. stav 1. tačka 1. Zakona o opštem upravnom postupku, koji bi bili od uticaja na drugačije rešenje u ranijem postupku, a sa razloga što je u postupku čije ponavljanje traži, tužiocu radni odnos prestao na osnovu člana 168. Zakona o policiji zbog nastalih bezbednosnih smetnji iz člana 111. navedenog zakona, odnosno zbog pokrenutog krivičnog postupka za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.
Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva, da oslobađajuća presuda Osnovnog suda u Užicu predstavlja novu činjenicu u smislu člana 239. tačka 1. Zakona o opštem upravnom postupku, na osnovu koje se može ponoviti postupak, pa je našao da su ti navodi neosnovani. Ovo sa razloga što je podnosiocu zahteva radni odnos prestao rešenjem od 01.08.2011. godine, a što znači da u vreme odlučivanja o ispunjenosti uslova za prestanak radnog odnosa i donošenja osporenog rešenja nije postojala pravnosnažna oslobađajuća presuda, pa se ista ne može ni koristiti kao razlog za ponavljanje propisan članom 239. tačka 1. Zakona o opštem upravnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva, isticane i u tužbi, pa je našao da su bez uticaja na drugačiju odluku o zakonitosti pobijane presude, jer se tim navodima ne dovodi u sumnju pravilna ocena Upravnog suda iz pobijane presude o nepostojanju uslova za ponavljanje upravnog postupka iz člana 239. stav 1. tačka 1. Zakona o opštem upravnom postupku.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u prvom stavu dispozitiva ove presude.
Vrhovni kasacioni sud je, s obzirom na to, da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 74/13) koji se shodno primenjuje na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena tim zakonom, saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu drugom dispozitiva presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 16.03.2018. godine, Uzp 48/2018
Zapisničar, Predsednik veća - sudija,
Rajka Milijaš,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
