.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 65/2018
16.03.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Dragana Skoka i Milomira Nikolića, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu Preduzeća za trgovinske usluge ''AA'' ..., ... koga zastupa punomoćnik Aleksandar Dragović, advokat iz ..., ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 22 U 3013/14 od 17.11.2017. godine, uz učešće protivne stranke Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Sektor za menjačke i devizne poslove i igre na sreću, u predmetu igara na sreću, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 16.03.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev za naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije broj 424-01-00088/2011-01 od 06.02.2014. godine, kojim se utvrđuje da se nagradni kviz koji tužilac planira da priređuje pod nazivom ''...'' smatra igrom na sreću u smislu Zakona o igrama na sreću.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede zakona i povrede pravila postupka koje su mogle da budu od uticaja na rešenje stvari, podnosilac, kao i u tužbi, navodi da se predmetni kviz ne može smatrati igrom na sreću u smislu Zakona o igrama na sreću. Ovo stoga što u konkretnom slučaju nije predviđena naplata bilo kakve naknade od strane učesnika u korist tužioca, kao organizatora, odnosno učešće u kvizu je potpuno besplatno. Kviz u kojem krajnji ishod zavisi isključivo od znanja ili veštine učesnika u igri na osnovu koga mu se pruža mogućnost da ostvari dobitak u novcu, stvarima, uslugama ili pravima, ne smatra se igrom na sreću. Jedino što je učesniku neophodno za učestvovanje u kvizu jeste računar ili drugi uređaj koji ima pristup internet pretraživaču, kao i sama internet konekcija. Čak i kada bi predmetni kviz bio zamišljen tako da krajnji ishod zavisi od slučaja ili nekog neizvesnog događaja, taj kviz opet ne bi bio igra na sreću u smislu Zakona o igrama na sreću, jer, nema plaćanja naknade organizatoru za učešće. Predlaže da sud zahtev uvaži i preinači ili ukine pobijanu presudu i ističe zahtev za naknadu troškova u iznosu od 60.000,00 dinara.
Protivna stranka je u svemu ostala kod razloga iz osporenog rešenja i predložila da sud tužbu kao neosnovanu odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema obrazloženju pobijane presude, osporeno rešenje je doneto u ponovnom postupku, u izvršenju presude Upravnog suda 21 U 6385/11 od 27.11.2013. godine, u kome su otklonjene nepravilnosti na koje je ukazano navedenom presudom. Kako učesnici između pitanja mogu slobodno da istražuju veb sajt u potrazi za tačnim odgovorima na zadata pitanja, a da im se to vreme ne računa u vreme trajanja kviza, to se dâ zaključiti da davanje tačnih odgovora ne zavisi od znanja i veštine brzog pronalaženja odgovora, već samo o činjenici da je učesnik motivisan da učestvuje u nagradnom kvizu, odnosno odgovori na zadata pitanja čiji su odgovori dostupni svim posetiocima navedenog sajta. Kako odgovori na postavljena pitanja zavise od težine pitanja koja u sebi sadrže elemente neizvesnosti, kao i kako davanje tačnih odgovora ne zavisi od znanja i veštine, pravilno je odlučio tuženi organ kada je nagradni kviz koji je planirao da priređuje tužilac smatrao i igrom na sreću, sa razloga datih u obrazloženju osporenog rešenja.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povrede pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pobijanom presudom ocenjena su sva pitanja i okolnosti koje su mogle da budu od uticaja na zakonitost osporenog rešenja, a obrazloženje pobijane odluke sadrži jasne i određene razloge kojima se sud rukovodio pri oceni zakonitosti osporenog rešenja, koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva, a koji su isticani i u postupku pred Upravnim sudom kojima se ukazuje da se ne radi o igri na sreći jer tužilac ne ostvaruje naknadu od učesnika kviza i nalazi da su isti neosnovani jer se prema članu 9. stav 1. tačka 9. Zakona o igrama na sreću smatraju igrama na sreću sve igre na sreću kada se priređuju preko sredstava elektronske komunikacije, kao što su internet, telefon, televizija, radio, SMS i bilo koji drugi oblik elektronske komunikacije.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u prvom stavu dispozitiva presude.
Vrhovni kasacioni sud je, s obzirom na to, da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 74/13) koji se shodno primenjuje na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena tim zakonom, saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 16.03.2018. godine, Uzp 65/2018
Zapisničar, Predsednik veća - sudija,
Rajka Milijaš,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
