.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 88/2020
30.12.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Dobrile Strajina, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu „AMM IMMOVABLES“ d.o.o., sa sedištem u Zemunu, koga zastupa punomoćnik Vladimir M. Avlijaš, advokat iz ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 22 U 10449/2018 od 04.10.2019. godine, uz učešće protivne stranke Komisije za zaštitu konkurencije iz Beograda, u predmetu naknade troškova postupka zaštite konkurencije, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 30.12.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev podnosioca zahteva za naknadu troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, odbijena je tužba podnosioca zahteva u delu stava prvog i drugog dispozitiva Zaključka Komisije za zaštitu konkurencije broj 4/05-77/2019-2 od 24.04.2019. godine, kojim je obustavljen postupak ispitivanja povrede konkurencije pokrenut Zaključkom broj 4/05-517/2013-01 od 25.07.2013. godine protiv podnosioca zahteva i odbijen njegov zahtev za naknadu troškova upravnog postupka. Stavom drugim dispozitiva pobijane presude, odbačena je tužba u preostalom delu stava prvog i drugog dispozitiva Zaključka Komisije za zaštitu konkurencije broj 4/05-77/2019-2 od 24.04.2019. godine, a stavom trećim dispozitiva pobijane presude odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na pravilno rešenje stvari, podnosilac neosporava presudu u delu kojim je tužba odbačena, već u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka. Podnosilac navodi da je pravno neutemeljno stanovište Upravnog suda da je zahtev za donošenje rešenja o troškovima upravnog postupka pred Komisijom za zaštitu konkurencije podnet neblagovremeno. Ukazuje da je presudom Upravnog suda 15U 16976/15 od 11.03.2016. godine poništeno rešenje Komisije broj 4/0-02-34/2015-74 od 10.11.2015. godine, a da je čitav postupak zaštite konkurencije vraćen u stanje pokrenutog postupka, što je i stanovište Vrhovnog kasacionog suda zauzeto u presudi Uzp 38/2018 od 26.04.2018. godine. Predlažio je da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i ukine ili preinačni presudu Upravnog suda 22 U 10449/2018 od 04.10.2019. godine.
Protivna stranka u odgovoru na zahtev predložila je da sud zahtev odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je odlučio tuženi organ kada je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Po shvatanju suda, odredba člana 104. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku ne može biti zakonski osnov za podnošenje zahteva za naknadu troškova za radnje preduzete od strane punomoćnika tužioca u postupku donošenja rešenja tuženog organa od 10.11.2015. godine, nakon donošenja tog rešenja, a posebno ne nakon donošenja presude Upravnog suda od 11.03.2016. godine kojom je to rešenje poništeno, jer je zahtev podnet tek 05.07.2016. godine. Navodi se da je tužiocu omogućeno učešće u postupku koji je prethodio donošenju rešenja od 10.11.2015. godine, da je pred Komisijom održana i usmena javna rasprava, da je punomoćnik tužioca u provedenom postupku aktivno učestvovao, zbog čega nisu ispunjeni zakonski uslovi za priznavanje traženih troškova. Upravni sud ističe da nema ni zakonskog osnova za opredeljivanje troškova kao u zahtevu od 05.07.2016. godine prema visini izrečene mere.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna ocena Upravnog suda o zakonitosti zaključka koji je osporen tužbom, a kojim je odbijen zahtev za naknadu troškova upravnog postupka.
Iz spisa predmeta proizlazi da su presudom Upravnog suda 15 U 16976/15 od 11.03.2016. godine uvažene tužbe tužilaca u tom predmetu, pored ostalog i tužba podnosioca zahteva za preispitivanje sudske odluke, i poništeno rešenje Komisije za zaštitu konkurencije od 10.11.2015. godine doneto u postupku pokrenutom po službenoj dužnosti, kojim je utvrđeno da su tužioci učinili povredu konkurencije i izrečene su im mere zaštite konkurencije. Nakon donošenja navedene presude, podnosilac zahteva je 05.07.2016. godine uputio dopis Komisiji, kojim je predložio obustavu postupka ispitivanja povrede zaštite konkurencije i zatražio naknadu troškova upravnog postupka iz 2014. i 2015. godine za podneske i radnje svog punomoćnika – advokata bliže navedene u predlogu za obustavu postupka u ukupnom iznosu od 588.948,00 dinara. Komisija je obustavila postupak ispitivanja povrede konkurencije i zaključkom odbila zahtev za naknadu troškova upravnog postupka pozivajući se na odredbu člana 104. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku, jer do donošenja rešenja od 10.11.2015. godine zahtev za naknadu troškova nije istican, a takvo stanovište prihvatio je i Upravni sud u pobijanoj presudi.
Odredbom člana 104. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) – u daljem tekstu: ZUP propisano je da zahtev za naknadu troškova mora biti stavljen blagovremeno, tako da organ koji vodi postupak može o njemu odlučiti u rešenju, a da, u protivnom, stranka gubi pravo na naknadu troškova.
Prema odredbi člana 69. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, kada sud poništi akt protiv koga je pokrenut upravni spor, predmet se vraća u stanje ponovnog rešavanja po žalbi, odnosno stanje ponovnog rešavanja po zahtevu stranke u prvostepenom postupku, ako je žalba bila zakonom isključena (stanje pre nego što je poništeni akt donet).
U ovom konkretnom slučaju, u upravnom postupku koji je prethodio donošenju poništenog rešenja Komisije za zaštitu konkurencije od 10.11.2015. godine, podnosilac zahteva nije tražio troškove postupka na ime zastupanja od strane advokata. Zahtev za naknadu troškova upravnog postupka nastalih u toku 2014. i 2015. godine, do donošenja poništenog rešenja, postavljen je tek u podnesku od 06.07.2016. godine u iznosu od 588.948,00 dinara. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, propustivši da zahtev za naknadu navedenih troškova upravnog postupka postavi pre donošenja rešenja od 10.11.2015. godine, podnosilac zahteva za preispitivanje pobijane presude je, u skladu sa članom 104. stav 4. ZUP, izgubio pravo na naknadu troškova nastalih pre donošenja poništenog rešenja.
Izloženo stanovište Vrhovnog kasacionog suda nije nesaglasno sa stavovima iznetim u presudi ovog suda Uzp 38/2018 od 26.04.2018. godine, na koju se poziva podnosilac u zahtevu, a u kojoj je navedeno da je poništavanjem rešenja Komisije za zaštitu konkurencije od 10.11.2015. godine postupak vraćen u stanje pokrenutog postupka po zaključku o pokretanju postupka od 25.07.2013. godine. Ukazivanje u toj presudi na dužnost Komisije da u ponovnom postupku odluči o zahtevu za naknadu troškova postupka, ne znači da taj zahtev mora biti i usvojen. Komisija za zaštitu konkurencije je pravilno postupila kada je zahtev za naknadu troškova odbila.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zbog propusta da traži troškove nastale pre donošenja rešenja o zaštiti konkurencije, podnosilac zahteva za preispitivanje je izgubio pravo da to učini u ponovno vođenom postupku koji je obustavljen, bez obzira na to što je postupak vraćen u stanje pre nego što je poništeno rešenje o zaštiti konkurencije. Podnosilac zahteva je zbog prekluzije izgubio pravo da traži troškove nastale pre donošenja rešenja o zaštiti konkurencije, ali nije izgubio mogućnost da pre donošenja zaključka o obustavi postupka traži troškove koji su nastali u ponovnom postupku vođenom nakon poništaja navedenog rešenja, ali takav zahtev nije postavio.
Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u prvom stavu dispozitiva ove presude.
S obzirom na to da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima, shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...87/18), odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 30.12.2020. godine, Uzp 88/2020
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Dragica Vranić,s.r. Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
