Уж 3/2021 4.1.2.6 надлежност судова

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Уж 3/2021
30.06.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула и Бранислава Босиљковића, чланова већа, са саветником Љиљаном Петровић, као записничарем, решавајући о жалби Иницијативног одбора за спровођење јавне расправе о нацрту Плана места за постављање пловила на делу обале и водног простора на територији Београда, чији је пуномоћник Ивана С. Благојевић, адвокат из ..., ул. ... број ..., у предмету народне иницијативе, у нејавној седници већа, одржаној дана 30.06.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Жалба се ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Иницијативни одбор за спровођење јавне расправе о нацрту Плана места за постављање пловила на делу обале и водног простора на територији Београда је 17.06.2021. године поднео Врховном касационом суду жалбу због неправилног поступања, односно непоступања Скупштине града Београда по предлогу подносиоцца жалбе за спровођење јавне расправе о нацрту Плана места за постављање пловила на делу обале и водног простора на територији Београда.

У жалби се наводи да је Град Београд, преко својих представника, током 2020. године путем средстава јавног информисања обавестио јавност да је у току израда новог Плана места за постављање плутајућих објеката на водном земљишту на територији Града Београда. Након тога је формиран Иницијативни одбор који је спровео целокупну, законом прописану, процедуру и упутио Скупштини Града Београда, као надлежном органу, предлог за спровођење јавне расправе о Плану места пре његовог усвајања. Јавна расправа није спроведена, а подносилац жалбе није добио обавештење о одбијању предлога. Дана 09.06.2021. године, на седници Скупштине Града Београда, усвојен је спорни План места. С обзиром на чињеницу да је Скупштина Града Београда усвојила План места без претходно спроведене јавне расправе, подносилац жалбе је предложио да Врховни касациони суд, као надлежан правосудни орган, предузме све законом предвиђене мере како би се поступак усвајања Плана места прогласио незаконитим, услед незаконите процедуре доношења, те ставио ван снаге, а Скупштини Града Београда наложило да у поновном поступку доношења тог општег акта спроведе јавну расправу пре његовог усвајања. Надлежност Врховног касационог суда за одлучивање о поднетој жалби, подосилац заснива на одредби члана 41. став 3. Закона о референдуму и народној иницијативи.

Одредбама Закона о референдуму и народној иницијативи („Службени гласник РС“, бр. 48/94 и 11/98) прописано је: да грађани ради остваривања народне иицијативе образују иницијативни одбор од најмање три члана који имају бирачко право (члан 31. став 1); да предлог за промену или доношење одговарајућег акта, односно други предлог обухваћен народном иницијативом мора бити сачињен тако да се из њега јасно виде правци промена, односно решења о којима надлежни орган треба да се изјасни (члан 32. став 1); да иницијативни одбор доставља предлог органу надлежном за доношење акта, односно за решавање о питању на који се предлог односи (у даљем тексту: надлежни орган) ради обавештења да се за тај предлог прикупљају потписи (члан 33. став 1); да иницијативни одбор доставља листу потписника народне иницијативе надлежном органу (члан 39. став 1); да кад је листа потписника народне иницијативе сачињена у складу са одредбама овог закона, а прикупљен је потребан број потписа, надлежни орган дужан је да о предлогу за који су прикупљени потписи одлучи на начин и по поступку утврђеном Уставом и законом, односно одговарајућим статутом или пословником (члан 40).

Према одредбама члана 41. наведеног закона, кад надлежни орган не прихвати предлог из члана 40. овог закона, дужан је да о томе обавести иницијативни одбор (став 1), а ако иницијативни одбор сматра да надлежни орган није правилно поступио у случају из става 1. овог члана, може поднети жалбу Врховном суду, који решава по жалби у року од 15 дана од пријема жалбе (ст. 2. и 3).

У складу са важећим Уставом Републике Србије из 2006. године, којим је, у члану 143. став 4, утврђено да је Врховни касациони суд највиши суд у Републици Србији, дошло је до тзв. прећутног престанка важења одредаба члана 41. Закона о референдуму и народној иницијативи.

Одредбом члана 11. став 3. Закона о уређењу судова, који је објављен у ''Службеном гласнику РС'' 116/08 дана 22.12.2008. године са почетком примене од 01.01.2010. године, прописано је да су судови опште надлежности основни судови, виши судови, апелациони судови и Врховни касациони суд.

Почетком примене наведене одредбе Закона о уређењу судова, дана 01.01.2010. године, престао је да постоји Врховни суд, а надлежности највишег суда су Законом о уређењу судова (''Службени гласник РС'' бр. 116/08... 88/18) другачије прописане. Према члану 30. став 1. наведеног закона, Врховни касациони суд одлучује о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије и у другим стварима одређеним законом.

Законом о уређењу судова није прописана надлежност Врховног касационог суда за одлучивање о жалби у случајевима у којима је раније по одредбама посебних закона одлучивао Врховни суд, па ни о жалби прописаној одредбама члана 41. Закона о референдуму и народној иницијативи.

Имајући у виду све изложено, Врховни касациони суд је, на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, одлучио као у диспозитиву решења.

РЕШЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 30.06.2021. године, Уж 3/2021

Записничар,                                                                                                                                  Председник већа – судија,

Љиљана Петровић, с.р.                                                                                                            Катарина Манојловић Андрић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић