Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Гзп1 6/2022
01.06.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Смиљана Манасијевић, адвокат из ..., против тужених ББ и ВВ, обоје из ..., чији је пуномоћник Војислав Момчиловић, адвокат из ..., ради сметања државине, одлучујући о захтеву тужиоца за ванредно преиспитивање правноснажног решења Основног суда у Сурдулици П 94/16 од 20.02.2018. године и решења под истим бројем од 29.05.2019. године, у седници од 01.06.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев тужиоца за преиспитивање правноснажних решења Основног суда у Сурдулици П 94/16 од 20.02.2018. године и од 29.05.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Сурдулици П 94/16 од 20.02.2018. године одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да се према туженима утврди да је њихов правни претходник сметао тужиоца у коришћењу катастарске парцеле .. КО ... на начин описан изреком. Тужилац је обавезан да туженима накнади трошкове парничног поступка у износу од 222.750,00 динара. Ово решење потврђено је ставом првим изреке решења Вишег суда у Врању Гж 2138/18 од 08.02.2019. године и одбијена жалба тужиоца. Исто решење укинуто у делу који се односи на трошкове парничног поступка и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак.

Решењем Основног суда у Сурдулици П 94/16 од 29.05.2019. године тужилац је обавезан да туженима накнади трошкове поступка у износу од 267.000,00 динара. Ово решење преиначено је решењем Вишег суда у Врању Гж 2190/19 од 30.09.2019. године и тужилац обавезан да туженима накнади трошкове парничног поступка у износу од 230.250,00 динара. Одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против наведених решења, тужилац је преко пуномоћника поднео захтев за преиспитивање правноснажне пресуде.

Врховни касациони суд је испитао захтев за преиспитивање правноснажне пресуде у смислу чл. 423. вежећег Закона о парничном поступку – ЗПП, који се примењује на основу члана 506. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11) и утврдио да захтев није дозвољен.