Кж I 957/06

Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Кж I 957/06
08.06.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Николе Латиновића, председника већа, Николе Мићуновића, Зорана Савића, Верољуба Цветковића и Бате Цветковића, чланова већа, саветника Врховног суда Драгице Гајић, записничара, у кривичном предмету против оптуженог АА, због два кривична дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, решавајући о жалби браниоца оптуженог адвоката АБ, изјављеној против пресуде Окружног суда у Зрењанину, К. 6/06 од 23. фебруара 2006. године, у седници већа одржаној, дана 08. јуна 2006. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

Уважавањем жалбе браниоца оптуженог и по службеној дужности, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Окружног суда у Зрењанину К. 6/06 од 23. фебруара 2006. године, у погледу правне оцене дела и одлуке о казни, тако што Врховни суд, радње оптуженог АА, описане под тачкама 1 и 2 изреке првостепене пресуде, правно оцењује као продужено кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, за које га ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од једне године у коју казну се урачунава време проведено у притвору од 03. јануара 2006. године до 23. фебруара 2006. године.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Наведеном пресудом Окружног суда у Зрењанину, оптужени АА, под тачком 1 изреке, оглашен је кривим за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од једне године и два месеца и под тачком 2 за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ за које му је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци, па је за дела у стицају осуђен на јединствену казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору од 03. јануара 2006. до 23. фебруара 2006. године; од оптуженог се, применом члана 87. и члана 246. став 7. КЗ одузима најлон кесица у којој се налази осушена материја зелене боје биљног порекла, кутија од цигарета ''Винстон'' у којој се налази прашкаста материја светло-браон боје, а који ће се предмети уништити по правноснажности пресуде, на основу члана 211. став 3. ЗКП, оптуженом АА, враћен је мобилни телефон марке ''Нокиа 6510'', серијски број ___, црно сиве боје, оштећене марке и поклопца батерије са картицом број ___, који су од њега привремено одузети 03. јануара 2006. године; оптужени је ослобођен плаћања трошкова кривичног поступка и паушала.

 

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац оптуженог, само због одлуке о казни, с`предлогом да се првостепена пресуда преиначи и оптуженом изрекне казна затвора у краћем временском трајању.

 

Републички јавни тужилац Србије, поднеском Ктж. број 1068/06 од 16. маја 2006. године, предложио је да се жалба браниоца оптуженог одбије као неоснована, а првостепена пресуда потврди.

 

Врховни суд је одржао седницу већа којој није присуствовао уредно обавештени Републички јавни тужилац, на којој је размотрио све списе овог предмета, заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу члана 380. ЗКП, па је по оцени навода у жалби и наведеног писменог предлога Републичког јавног тужиоца, нашао:

 

Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, на које другостепени суд, поводом жалбе, увек пази по службеној дужности, а у смислу члана 380. став 1. тачка 1. ЗКП.

 

Чињенично стање како у погледу чињенице и околности које чине обележја кривичног дела, тако и у погледу оних који се тичу субјективног односа оптуженог према учињеним делима, правилно и потпуно утврђено. Утврђено је, наиме, да је оптужени од децембра месеца 2005. до 31. јануара 2006. године, продавао опојну дрогу хероин у пакетићима од 0,3 грама и да је у октобру месецу 2005. године, пронашао и убрао биљку индијске конопље, одвојио листове и цветове, осушио их на тавану куће и правио цигарете, тзв.џоинт, те му је дана 03. јануара 2006. године у џепу тренерке пронађено 2,23 грама супстанце за коју је утврђено да представља марихуану и да је тако на наведени начин извршио два кривична дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ РС. Како је у овом случају исти учинилац извршио више радњи од којих свака појединачно садржи сва законска обележја истог кривичног дела (неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ РС), а између тих појединачно извршених радњи постоји и временски континуитет и како те радње представљају јединствену целину и у правцу кривично-правних радњи постоји јединствен облик виности, то Врховни суд налази да се у радњама оптуженог стичу елементи продуженог кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ РС, па је, а у смислу члана 380. став 1. тачка 2. ЗКП, у том правцу преиначио првостепену пресуду.

 

Испитујући одлуку о казни, која је предмет жалбе браниоца оптуженог, то је Врховни суд, уважавањем ове жалбе, преиначио одлуку о казни и оптуженог осудио на казну затвора у трајању од једне године са урачунатим притвором, сходно одредби члана 63. Кривичног законика.

 

Ценећи све околности које је утврдио првостепени суд у смислу члана 54. КЗ, а које су од утицаја на избор и висину кривичне санкције, Врховни суд је нашао да ранији живот и неосуђиваност оптуженог, његове личне прилике, држање после учињеног кривичног дела (признао извршење истог), представљају особито олакшавајуће околности које оправдавају примену одредаба о ублажавању казне из члана 56. и 57. КЗ и одмеравање казне испод границе прописане законом за кривично дело у питању, па је, с`тога, а имајући у виду и да отежавајућих околности на страни оптуженог није било, оптуженог осудио, казну затвора у трајању од једне године. Овако одмерена казна, по налажењу овог суда, неопходна је али довољна за остваривање у смислу члана 42. КЗ предвиђене сврхе кажњавања.

 

Са изнетих разлога, на основу члана 391. ЗКП, Врховни суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

 

Председник већа-судија,

Никола Латиновић, с.р.

Записничар,

Драгица Гајић, с.р.

 

 

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

 

ЈЧ

21.06.2006. године то 21.08.2006. године