Решењем Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кж2 – По1 189/21 од 30.12.2021. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног изјављена против решења Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кж1-По1 23/20 од 26.11.2021. године.

Против наведених правноснажних решења бранилац окривљеног Александра Дојчиновића – адвокат Душан Ћетојевић поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези одредаба члана 261. – 267. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји као основан поднети захтев, те да преиначи побијана решења и окривљеном досуди тражени износ или их укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи да је доношењем побијаних решења учињена повреда закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези одредаба члана 261. – 267. ЗКП, на који начин указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер су наведеним одлукама о трошковима кривичног поступка повређене одредбе члана 261. став 1. и став 2. тачка 7) ЗКП и одредбе Тарифног броја 4. став 2. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“ број 121/2012 од 24.12.2012. године) (у даљем тексту: Адвокатска тарифа).

Наиме, из списа предмета произилази да је окривљени Александар Дојчиновић пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 135/13 од 10.07.2020. године ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. став 4. у вези става 2. КЗ и продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. и 61. КЗ, која је потврђена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 По1 23/20 од 08.10.2021. године, исправљене решењем Кж1 По1 23/20 од 03.11.2021. године. Након тога, окривљени је преко браниоца - адвоката Душана Ћетојевића поднео захтев за накнаду трошкова кривичног поступка у укупном износу од 143.100,00 динара, у којем је определио трошкове који се односе на награду и нужне издатке браниоца, а између осталог, определио је и трошкове на име награде браниоцу за састављање захтева за накнаду трошкова поступка, а све у складу са важећом Адвокатском тарифом.

Одлучујући о поднетом захтеву за накнаду трошкова поступка, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организован криминал одредило је да окривљеном припадају трошкови на име одбране од стране изабраног браниоца у износу од 120.600,00 динара, док је одбио захтев за накнаду трошкова на име састава поднеска за накнаду трошкова поднет од стране браниоца окривљеног. У образложењу првостепеног решења детаљно је наведено за које процесне радње на име одбране окривљеног браниоцу припада награда и у којим износима у складу са важећом Адвокатском тарифом према висини запрећене казне за кривично дело за које је вођен кривични поступак против окривљеног, а такође и накнада нужних издатака, а, између осталог, наведено је и да нису признати трошкови на име награде браниоцу за састављање захтева за накнаду трошкова кривичног поступка, из разлога јер се исти не може сматрати „осталим поднесцима у кривичном поступку“, с обзиром да награда и нужни издаци подразумевају да је неку радњу адвокат предузео у циљу одбране окривљеног, а достављање суду трошковника не може се сматрати поднеском у смислу кривичног поступка.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани кримилан, одлучујући о жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепеног решења, одбио је жалбу као неосновану, налазећи да је првостепено решење правилно. У образложењу другостепеног решења наведено је да првостепеним решењем правилно нису признати трошкови поступка на име састављања захтева за накнаду трошкова поступка, обзиром да у ситуацији доношења ослобађајуће пресуде од стране суда у којој је наведено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, достављање трошковника од стране браниоца не представља поднесак којим бранилац штити и успоставља одбрану окривљеног током кривичног поступка, већ специфициран рачун за извршене адвокатске услуге а у складу са одлуком суда да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је одредбом става 2. тачка 7) истог члана, између осталог, прописано да трошкови кривичног поступка обухватају награду и нужне издатке браниоца.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП је прописано да кад се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Тарифним бројем 4. Адвокатске тарифе у ставу 1. је прописано и таксативно означено за састављање којих поднесака адвокату припада награда из Тарифног броја 1, док је ставом 2. истог Тарифног броја прописано да адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку.

Имајући у виду напред наведено, те цитиране одредбе ЗКП и Адвокатске тарифе, Врховни касациони суд налази да је побијаним правноснажним решењима на штету окривљеног учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер су наведеним одлукама о трошковима кривичног поступка повређене одредбе члана 261. став 1. и став 2. тачка 7) у вези Тарифног броја 4. став 2. Адвокатске тарифе. Ово са разлога јер окривљени, супротно закључцима датим у образложењима побијаних решења, има право на накнаду трошкова кривичног поступка које је имао на име заступања од стране стручног лица - адвоката и то конкретно право на накнаду трошкова на име награде браниоцу за састављање захтева за накнаду трошкова кривичног поступка, а који трошкови, с обзиром на то да је према окривљеном донета ослобађајућа пресуда, треба да падну на терет буџетских средстава, а не да исте сноси сам окривљени.

Наиме, по налажењу Врховног касационог суда, награда подразумева новчану накнаду која припада одређеном лицу за његов рад, у конкретном случају браниоцу окривљеног за обављене процесне радње у поступку а наведени захтев за накнаду трошкова кривичног поступка спада у остале поднеске у кривичном поступку и представља поднесак у ширем смислу, обзиром да је сачињен ради остваривања права и интереса окривљеног у поступку, пошто суд по службеној дужности иако је био у обавези није покренуо поступак за досуду и исплату трошкова, већ је то иницирао управо окривљени преко браниоца таквим захтевом, тако да окривљени сходно Тарифном броју 4. став 2. Адвокатске тарифе (који је напред цитиран) има право на накнаду трошкова на име награде браниоцу за састављање захтева за накнаду трошкова кривичног поступка.

Како је, дакле, побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, а на шта се основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Александра Дојчиновића – адвоката Душана Ћетојевића, то је Врховни касациони суд усвојио као основан захтев и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо побијана правноснажна решења Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, те списе предмета вратио Апелационом суду у Београду на поновно одлучивање у смислу разлога изнетих у овој пресуди, при чему ће суд у поновном поступку отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић