Кзз ОК 53/2022 2.4.1.8.1.11; привремено одузимање предмета; 2.2; организовани криминал

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз ОК 53/2022
21.12.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Дубравке Дамјановић, Милене Рашић, Светлане Томић Јокић и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Лазин, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због продуженог кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у саизвршилаштву из члана 246. став 4. у вези става 1. и чланова 33. и 61. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Уроша Андрејића, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Пои.По1.3/20 од 02.04.2021. године и Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кж-По1-Пои 9/21 од 07.10.2022. године, у седници већа одржаној дана 21.12.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Уроша Андрејића, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Пои.По1.3/20 од 02.04.2021. године и Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кж-По1-Пои 9/21 од 07.10.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Пои.По1.3/20 од 02.04.2021. године усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.21/19 од 22.09.2020. године за привремено одузимање имовине, па је одређено, између осталог, да се од власника имовине АА привремено одузима имовина проистекла из кривичног дела и то катастарска парцела број .., површине 0.25.24 ха, КО ..., СКН ..., катастарска парцела број .., површине 0.21.78 ха, КО ..., СКН ..., катастарска парцела број .., површине 0.06.79 ха, КО ..., СКН ..., катастарска парцела број .., површине 0.26.45 ха, КО ..., СКН ..., путничко моторно возило марке „Porsche“, модел „Panamera 4S“, црне боје, регистарских ознака ..., број шасије ..., година производње 2017, путничко моторно возило марке „Škoda“, тип „Superb“, црне боје, регистарских ознака ..., број шасије ..., година производње 2015, мотоцикл марке „Piaggio“ тип „X10 500 EXECUTIVE ABS“, регистарских ознака ..., број шасије ..., година производње 2014. и један ручни сат марке „Rolex“. Одређено је да привремено одузимање имовине може трајати најдуже до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине, с тим да до подношења захтева за трајно одузимање имовине суд најмање једном годишње по службеној дужности преиспитује одлуку о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела, те је одређено да ће привремено одузетом имовином управљати Дирекција за управљање одузетом имовином на основу члана 9. став 1. тачка 1) Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Решењем Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кж-По1-Пои 9/21 од 07.10.2022. године у ставу I изреке делимично је уважена жалба браниоца окривљеног АА – адвоката Уроша Андрејића, па је преиначено решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Пои.По1.3/20 од 02.04.2021. године тако што је одбијен захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.21/19 од 22.09.2020. године да се од окривљеног АА привремено одузме и то путничко моторно возило марке „Porsche“, модел „Panamera 4S“, црне боје, регистарских ознака ..., број шасије ..., година производње 2017, путничко моторно возило марке „Škoda“, тип „Superb“, црне боје, регистарских ознака ..., број шасије ..., година производње 2015. и мотоцикл марке „Piaggio“ тип „X10 500 EXECUTIVE ABS“, регистарских ознака ..., број шасије ..., година производње 2014, док су одбијене као неосноване и то у преосталом делу жалба браниоца окривљеног АА – адвоката Уроша Андрејића и у целости жалба пуномоћника трећег лица ББ – адвоката Небојше Перовића. У ставу II изреке решења одбачена је као недозвољена жалба пуномоћника ВВ – адвоката Владимира Остојића.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Урош Андрејић, због повреда закона из члана 439. тачка 3) и члана 441. став 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, те да укине решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Пои.По1.3/20 од 02.04.2021. године и Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кж-По1-Пои 9/21 од 07.10.2022. године и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак или да укине само другостепено решење и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање, са јасним налогом који се односи на правилну примену закона, као и да у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП обавести браниоца окривљеног о седници већа.

Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да су испуњени услови за одбачај захтева (члан 487. став 1. тачка 2. и 3. ЗКП).

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1.). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

У конкретном случају, бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости формално означава повреду закона из члана 441. став 3. ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено окривљеном. Међутим, бранилац окривљеног у образложењу захтева уопште не наводи коју то законску одредбу су нижестепени судови повредили приликом доношења побијаних правноснажних решења о привременом одузимању од окривљеног имовине проистекле из кривичног дела, већ својим наводима, по налажењу Врховног касационог суда, заправо само оспорава чињенична утврђења суда да у конкретном случају постоји основана сумња да катастарске парцеле које су привремено одузете од окривљеног представљају имовину проистеклу из кривичног дела и да је окривљени власник привремено одузетог ручног сата марке „Rolex“, дајући при томе сопствену оцену изведених доказа везано за предметне катастарске парцеле и износећи сопствене чињеничне тврдње да је власништво на предметним катастарским парцелама окривљени стекао на основу уговора о поклону закљученог са његовим оцем, а да је власник предметног сата ГГ из ... који је пријатељ окривљеног, те полемишући при томе са разлозима које је другостепени суд дао у побијаном другостепеном решењу. Ово имајући у виду да бранилац у поднетом захтеву истиче да је суд погрешно утврдио да су предметне катастарске парцеле - њиве имовина проистекла из кривичног дела, обзиром да у списима предмета као доказ постоји уговор о поклону који је закључен између ДД као поклонодавца и АА и ЂЂ као поклонопримаца, а који уговор поткрепљује исказ окривљеног АА дат пред Тужилаштвом за организовани криминал дана 11.03.2020. године у којем је навео да му је спорне њиве поклонио отац, при чему је суд игнорисао доказни предлог одбране да се на ову околност у поступку у својству сведока испита отац окривљеног, а такође је суд игнорисао и више пута поновљен доказни предлог одбране да се у својству сведока испита ГГ из Београда који је власник предметног ручног сата марке „Rolex“.

Како, дакле, из изнетих навода произилази да бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости, као разлог побијања нижестепених решења, само формално означава повреду закона због које је подношење захтева дозвољено окривљеном (члан 441. став 3. ЗКП), док суштински оспорава чињенична утврђења и оцену нижестепених судова о испуњености у конкретном случају услова за привремено одузимање имовине од окривљеног АА, давањем сопствене оцене изведених доказа и изношењем сопствених чињеничних тврдњи које су потпуно другачије од оних датих у побијаним решењима, а што није предвиђено као дозвољен законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, односно његовог браниоца, сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио недозвољеним.

Поред тога, бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи и да другостепени суд није у образложењу другостепеног решења оценио жалбене наводе браниоца окривљеног везано за привремено одузете катастарске парцеле - њиве, а који наводи браниоца окривљеног би по налажењу овога суда представљали повреду одредбе члана 460. став 1. ЗКП. Како наведена повреда не представља законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то је Врховни касациони суд и у овом делу захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Осим тога, бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости наводи и повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено окривљеном.

Међутим, како бранилац окривљеног даље у поднетом захтеву уопште не образлаже у чему се конкретно састоји повреда кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, то је стога Врховни касациони суд оценио да у овом делу поднети захтев нема законом прописан садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП која налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлога за његово подношење, а што у случају истицања повреде закона (члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП), по налажењу овога суда, подразумева не само опредељење о којој повреди закона је реч, већ и образложење у чему се та повреда конкретно састоји, обзиром да Врховни касациони суд није овлашћен да по службеној дужности испитује у чему се конкретно огледа повреда закона на коју се захтевом указује.

Из напред изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП у вези чланова 484. и 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић