Пресудом Прекршајног апелационог суда, Одељење у Нишу II-208-Прж- 13387/19 од 18.06.2019. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Ивана Савића и пресуда Прекршајног суда у Нишу 12Пр.бр.1100/19 од 03.06.2019.године потврђена.

Против пресуде Прекршајног апелационог суда, Одељење у Нишу II-208- Прж-13387/19 од 18.06.2019. године Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости ПТЗ.бр.479/18 од 16.08.2019. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка, у смислу члана 234. став 2. тачка 4) у вези члана 259. став 1. и 4, члана 268. и члана 99. Закона о прекршајима у вези члана 455. став 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи пресуду Прекршајног апелационог суда, Одељење у Нишу II-208-Прж-13387/19 од 18.06.2019. године, тако што ће сходно члану 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима обуставити прекршајни поступак против окривљеног АА због прекршаја из члана 332. став 1. тачка 43) у вези члана 99. став 3. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, услед наступања апсолутне застарелости вођења прекршајног поступка.

Врховни касациони суд је, након што је о седници већа, у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима, обавестио Републичког јавног тужиоца, одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета, те је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног касационог суда, побијана пресуда Прекршајног апелационог суда донета је уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) Закона о прекршајима, будући да је повређено право одбране окривљеног, јер није одлучено о благовремено поднетој жалби окривљеног на првостепену одлуку, а о којој је другостепени суд био дужан да одлучи, што је утицало на законито и правилно поступање суда и доношење одлуке.

Наиме, из списа предмета произилази да је бранилац окривљеног првостепену пресуду Прекршајног суда у Нишу 12Пр.бр.1100/19 од 03.06.2019.године примио 06.06.2019.године, да је жалбу изјавио 14.06.2019.године, да је првостепени суд 17.06.2019.године жалбу браниоца окривљеног доставио Прекршајном апелационом суду, Одељење у Нишу. Прекршајни апелациони суд, Одељење у Нишу је наведену жалбу примио 18.06.2019.године и истог дана о жалби одлучио пресудом II-208-Прж-13387/19, којом је жалбу одбио као неосновану и потврдио првостепену пресуду. Такође, у списима предмета се налази и жалба окривљеног АА изјављена дана 14.06.2019.године против првостепене пресуде Прекршајног суда у Нишу од 03.06.2019.године, која је грешком примљена у Прекршајни суд у Лесковцу 17.06.2019.године, а коју жалбу је Прекршајни суд у Лесковцу доставио Прекршајном суду у Нишу 20.06.2019.године. Из списа предмета произилази и да је Прекршајни суд у Нишу жалбу окривљеног проследио Прекршајном апелационом суду, Одељење у Нишу дана 20.06.2019.године. Након тога, Прекршајни апелациони суд уз акт Прз 230/19 од 24.06.2019.године враћа жалбу окривљеног АА Прекршајном суду у Нишу уз наводе: “У прилогу дописа, враћамо вам жалбу АА из ..., која се односи на предмет 12-Пр.1100/19, јер је по истој одлучено 18.06.2019.године и списи предмета су истог дана враћени Прекршајном суду у Нишу. Како предметна жалба није од утицаја на другачије доношење одлуке, то вам исту враћамо“.

Сходно изнетом, у наведеном прекршајном поступку окривљени је имао браниоца-адвоката Ивана Савића, који је првостепену пресуду Прекршајног суда у Нишу примио 06.06.2019.године и дана 14.06.2019.године овај бранилац је изјавио жалбу на првостепену пресуду, а истог дана, односно 14.06.2019.године је и окривљени АА, у року за жалбу свог браниоца, у складу са чланом 259. став 1. и 4. Закона о прекршајима изјавио жалбу против наведене пресуде Прекршајног суда у Нишу за Прекршајни апелациони суд, Одељење у Нишу.

Одредбом члана 259. став 1. Закона о прекршајима прописано је да жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева, а ставом 4. истог члана прописано је да рок за жалбу тече од дана када је окривљеном достављен препис пресуде, ако окривљени има браниоца од дана када је њему достављен препис пресуде.

Одредбом члана 268. Закона о прекршајима прописано је да ће суд решењем одбацити неблаговремену, недозвољену или од неовлашћеног лица изјављену жалбу, а благовремену, дозвољену и од овлашћеног лица изјављену жалбу прекршајни суд ће са списима предмета доставити другостепеном прекршајном суду у року од 3 дана.

Чланом 99. Закона о прекршајима прописано је да се на прекршајни поступак сходно примењују одредбе Законика о кривичном поступку, ако овим или другим законом није другачије одређено.

Одредбом члана 455. став 3. Законика о кривичном поступку прописано је да о свим жалбама против исте пресуде другостепени суд одлучује, по правилу, једном одлуком.

Сходно наведеном, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају, обзиром да су жалбе на првостепену пресуду Прекршајног суда у Нишу благовремено изјавили и окривљени и његов бранилац, те како је другостепени суд побијаном пресудом одлучио само о жалби браниоца, а имајући у виду да у односу на жалбу окривљеног уопште није поступао, односно није донео одлуку, већ је нашао да „жалба није од утицаја на другачије доношење одлуке“ и исту само вратио Прекршајном суду у Нишу, односно како Прекршајни апелациони суд, Одељење у Нишу, није одлучио о благовременој, дозвољеној и од овлашћеног лица изјављеној жалби на првостепену пресуду Прекршајног суда у Нишу, то је дошло до повреде права на одбрану окривљеног.

Прекршајни апелациони суд, Одељење у Нишу није применио закон, и није одлучио о жалби окривљеног АА, сходно законској могућности предвиђеној одредбом члана 455. став 3. ЗКП, која оставља другостепеном суду могућност да у неким ситуацијама (као у конкретном случају) може по поднетим жалбама одлучивати и са више одлука.

Како у предметном поступку другостепени суд није одлучио о благовременој жалби окривљеног, учињена је битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) Закона о прекршајима, из који разлога би побијана другостепена пресуда требало бити укинута и предмет враћен другостепеном суду на поновно одлучивање.

Међутим, како је окривљени прекршај који му је стављен на терет према изреци првостепене пресуде учинио дана 20.06.2017.године, то је дана 20.06.2019.године, наступила апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка, сходно одредби члана 84. став 1. и став 7. Закона о прекршајима.

Одредбом члана 84. став 1. Закона о прекршајима, прописано је да се прекршајни поступак не може покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а одредбом става 7. истог члана прописано је да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост.

Сходно изнетом, како се застарелост прекршајног гоњења рачуна од дана учињеног прекршаја, то је у конкретном случају застарелост наступила дана 20.06.2019.године, из којих разлога је Врховни касациони суд преиначио побијане пресуде, тако што је прекршајни поступак против окривљеног АА обуставио на основу члана 287. став 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима.

Имајући у виду да је против окривљеног обустављен прекршајни поступак, то је Врховни касациони суд одлучио да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда, на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је нашао да је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца основан, те ја на основу члана 286. став 1. и члана 287. став 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                             Председник већа-судија

Ирина Ристић,с.р.                                                                                                                       Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић