Кзз 113/2013

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 113/2013
03.10.2013. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Маје Ковачевић-Томић, Љубице Кнежевић-Томашев и Горана Чавлине, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр. Д.М., због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окр.Д.М., подигнутом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 4993/12 од 19.12.2012. године, у седници већа одржаној 03.10.2013. године, донео је

 

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости окр. Д.М., подигнут против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 4993/12 од 19.12.2012. године.

 

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Пожаревцу К. 93/11 од 09.07.2012. године окр.Д.М. оглашен је кривим због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, за које дело му је утврђена казна затвора у трајању од седам месеци и кривичног дела изазивања опште опасности из члана 278. став 4. у вези става 1. КЗ, за које дело му је утврђена казна затвора у трајању од осам месеци, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од једне године и два месеца.

Одлучујући о жалби окр.Д.М., Апелациони суд у Београду је пресудом Кж1 4993/12 од 19.12.2012. године одбио жалбу као неосновану и потврдио првостепену пресуду.

Окривљени Д.М. је дана 24.07.2013. године поднео захтев за заштиту законитости против пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 4993/12 од 19.12.2012. године, позивајући се на одредбе члана 438. и 483. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев за заштиту законитости и наведену пресуду „поништи у целости“.

Испитујући дозвољеност поднетог захтева Врховни касациони суд је нашао да је исти недозвољен.

Одредбом члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11) прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац. Одредбом члана 608. истог законика предвиђено је да тај законик ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а да се примењује од 15.01.2013.године, изузев у поступцима за кривична дела организованог криминала или ратних злочина који се воде пред Посебним одељењем надлежног суда, у ком случају се примењује од 15.01.2012. године, а чланом 5. Закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ број 101/11), прописано је да се у члану 608. речи: „организованог криминала или ратних злочина који се воде пред Посебним одељењем надлежног суда“ замењују речима: „за које је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности“.

Одредбом члана 2. Закона о изменама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ број 121/2012) прописано је да се у члану 608. речи: „ 15. јануара 2013. године“ замењују речима „ 01.октобра 2013. године“.

Из наведеног произилази да се Законик о кривичном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11, 101/11 и 121/2012), осим у наведеним случајевима, примењује од 01.10.2013. године, а до тада се примењује важећи Законик о кривичном поступку („Службени гласник РС“ број 70/01...72/09).

Према одредби члана 419. ЗКП („Службени гласник РС“ број 70/01...72/09), против правноснажних судских одлука и против судског поступка који је претходио тим правноснажним одлукама, надлежни јавни тужилац може подићи захтев за заштиту законитости ако је повређен закон, а одредба члана 421. истог законика предвиђа да захтев за заштиту законитости подиже јавни тужилац одређен законом, што је, сходно одредби члана 29. став 1. и став 2. тачка 1. Закона о јавном тужилаштву - Републички јавни тужилац.

Из цитираних законских одредби јасно је да овлашћење за подизање захтева за заштиту законитости припада искључиво јавном тужиоцу, као државном органу, те да до 01.10.2013. године такво овлашћење ни једном одредбом важећих прописа није дато другим процесним субјектима (осим у поступцима по захтеву јавног тужилаштва посебне надлежности), који имају могућност само да надлежном јавном тужиоцу поднесу иницијативу за подизање захтева за заштиту законитости, на основу које надлежни јавни тужилац одлучује да ли има места подизању захтева за заштиту законитости или не.

Како је, дакле, окривљени подигао захтев за заштиту законитости пре 01.10.2013. године односно у време када још увек није имао овлашћење по закону за подизање тог захтева, то је његов захтев одбачен као недозвољен.

Из изнетих разлога, на основу члана 419. и члана 421. ЗКП, одлучено је као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                               Председник већа
Драгана Вуксановић,с.р.                                                                                 судија Драгиша Ђорђевић,с.р.