О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Смедереву 8 К.бр.1731/10 од 30.09.2011. године, окривљени С.Ј. оглашен је кривим за кривично дело угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, за које му је изречена условна осуда, тако што је утврђена казна затвора у трајању од три месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року од једне године по правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело. Окривљени је обавезан да суду на име паушала плати износ од 2.000,00 динара, а на име трошкова кривичног поступка износ од 12.000,00 динара, као и да на име трошкова кривичног поступка оштећеном А.Е. плати износ од 15.000,00 динара, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, док је оштећени А.Е. за остварење имовинско-правног захтева, сходно члану 206. ЗКП упућен на парницу. Одлучујући о жалби браниоца окривљеног С.Ј. адвоката Г.И., Апелациони суд у Београду је пресудом Кж1 430/12 од 07.02.2012. године одбио жалбу као неосновану и потврдио првостепену пресуду. Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз бр.798/12 од 26.12.2012. године против пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 430/12 од 07.02.2012. године због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. ЗКП у вези члана 385. став 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд уважавањем захтева за заштиту законитости, укине пресуду Апелационог суда у Београду Кж1 430/12 од 07.02.2012. године и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање у смислу члана 385. став 3. ЗКП. Врховни касациони суд је, пошто је поступљено у смислу члана 422. став 3. ЗКП одржао седницу већа у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудом против које је захтев за заштиту законитости подигнут, па је по оцени навода у захтеву нашао: Основано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца истиче да је Апелациони суд у Београду, на штету окривљеног С.Ј., начинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. у вези члана 385. став 3. ЗКП. Одредбом члана 385. став 3. ЗКП прописано је да другостепени суд о свим жалбама против исте пресуде одлучује једном одлуком, што Апелациони суд у Београду у конкретном случају није учинио.

Наиме, из списа предмета произилази да је Апелациони суд у Београду одлучивао само о жалби браниоца окривљеног С.Ј., адвоката Г.И., а да није одлучивао и о благовремено изјављеној и достављеној жалби браниоца окр. С.Ј. адвоката П.П. од 18.11.2011. године, која је здружена списима предмета након доношења другостепене одлуке. Имајући у виду да је наведеним поступањем суда у поступку који је претходио доношењу другостепене пресуде повређено право на одбрану окривљеног С.Ј., јер није одлучено о свим жалбама његових бранилаца изјављеним против првостепене пресуде једном одлуком, а што је било од утицаја на законито и правилно доношење пресуде, то је по оцени овога суда, другостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. ЗКП, у вези члана 385. став 3. ЗКП. Међутим, Врховни касациони суд није прихватио предлог изнет у захтеву за заштиту законитости, да се другостепена пресуда укине и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање, јер је у односу на кривично дело за које је окривљени С.Ј. оглашен кривим, у међувремену наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења. Наиме, према одредби члана 103. тачка 7. КЗ, кривично гоњење се не може предузети када протекне две године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора до једне године или новчана казна, а одредбом члана 104. став 6. КЗ, предвиђено је да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења. Из списа предмета произилази да је окривљени С.Ј. оглашен кривим, да је дана 01.11.2008. године извршио кривично дело угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, за које кривично дело је законом запрећена новчана казна или затвор до једне године, па је у смислу одредбе члана 104. став 6. КЗ протеком времена од четири године од извршења кривичног дела, дакле дана 01.11.2012. године, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења. Из наведеног разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 425. став 1. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде, и на основу члана 354. тачка 3. ЗКП према окривљеном С.Ј. одбио оптужбу, имајући у виду да је другостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. ЗКП у вези члана 385. став 3. ЗКП, а да је након доношења другостепене пресуде наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења. Врховни касациони суд је о трошковима кривичног поступка одлучио на основу одредбе члана 197. став 1. ЗКП. Из изнетих разлога Врховни касациони суд је поступајући на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и применом члана 425. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.
Записничар-саветник                                                                                                   Председник већа-судија
Татјана Миленковић,с.р.                                                                                                   Бата Цветковић,с.р.